Krvavi presto i Naši seljani dva su dramska dela srpskog pozorišnog pisca i pesnika Dimitrija Mite Popovića. On je autor brojnih rodoljubivih, deskriptivnih, ljubavnih pesama, koje su mu raspoređene u četiri zbirke, a objavljivao ih je i u raznim časopisima: Danici, Letopisu Matice srpske, Stražilovu, Javoru i mnogim drugim. Portalibris je objavio tri knjige Popovićevih pesama: Pesme 1, Pesme 2 i Pred vaskrs. Kada su u pitanju njegovi dramski tekstovi, napisao ih je šest: Car Jovan, Despot Lazar Branković, Stevan, poslednji bosanski kralj, Gradinja i sin mu Nemanja, Krvavi presto i Naši seljani.
Drame Dimitrija Mite Popovića Krvavi presto i Naši seljani Portalibris objavljuje u svojoj ediciji Otrgnuto od zaborava, u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije.
Krvavi presto
Krvavi presto je istorijska tragedija u pet činova, napisana u jampskom stihu. Ona govori o dukljanskom kralju Bodinu i događajima na dvoru dok je on na prestolu. Kralj Bodin je vladao od 1082. do 1108. godine, a za vreme njegove vladavine Duklja je bila vrlo moćna država. Oženio se 1081. godine Jakintom, ćerkom normanskog vladara. Dimitrije Mita Popović nju predstavlja kao veoma vlastoljubivu kraljicu, koja je spremna na sve zarad sopstvene koristi. Ona nemilosrdno kuje planove kako bi kralja Bodina zavadila sa rođacima. Na početku se Bodinova braća od strica žale kako se po narodu priča da je kralju Bodinu miliji Grk i da ga radije gosti nego Srbina, te tako pokušavaju Bodinu da skrenu pažnju na to što on radi. Zapravo, najglasniji je Kočopar, sin Radoslavljev, kome je Bodin preuzeo presto.
Dok Jakinta sa Kosorom spletkari, kralj Bodin joj slepo veruje i tako srlja u propast do – krvavog prestola. Svojim malverzacijama Jakinta je uz pomoć saradnika, kojima je obećala nagrade, uspela da dovede Radoslavljeve sinove do groba. Kralj Bodin na kraju dolazi do istine, ali njega sada muče senke, priviđa svoje mrtve rođake, i – u potpunom ludilu – umire.
Drama Krvavi presto Dimitrija Mite Popovića izvedena je prvi put u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 29. novembra 1881. godine. Kasnije je izvođena u Somboru, Subotici, Zemunu, Rumi, ponovo u Novom Sadu, Starom Bečeju, Kikindi, Bečkereku, Vršcu.
Naši seljani
Naši seljani Dimitrija Mite Popovića je narodna pozorišna igra u tri čina s pevanjem i igranjem. Muziku je radio srpski kompozitor, lekar i pijanista – Jovan Paču. Ovaj dramski komad izveden je prvi put 26. decembra 1885. godine, takođe u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Ovo je jedino dramsko delo Mite Popovića koje nije istorijske tematike. Smatra se prvim srpskim pozorišnim delom koje prikazuje seoski život. Smatra se da je Popović sa ovim delom napravio pravo osveženje za publiku, koja je navikla na dela u vezi sa istorijom. Ova drama, Naši seljani, vešto vođena i sa elementima komike, smeštena je u bačko selo i predstavlja priče mladih parova čiji ljubavni jadi bivaju sve veći zbog naizgled nepomirljivih odnosa među porodicama.
Iako bi trebalo da bude predstavljena idilična seoska atmosfera, ako malo bolje pogledamo, nije sve tako sjajno i bajno. Najpre su tu zavađene porodice gazda Joce i gazda Anta, njihove žene, koje imaju lošu narav, samo traže razloge za svađu, jezik im je oštar, jedna drugu ne podnose i grabe priliku da se međusobno napadnu ili ogovaraju. Ne bez razloga – zovu se Vata i Kata. One su majke koje ne bi dale svoje kćeri u porodicu ove druge. Jedan od dramskih tokova drame Naši seljani Dimitrija Mite Popovića jeste ljubav između Rada, gazda Jocinog sina, i Smiljane, Antine kći.
U drami su interesantne još dve mladalačke ljubavne priče: između pisara Steve i Marine, cipelarove ćerke, i Antine druge ćerke, Jovanke, i pastira Ilije.
Osim ljubavnih zapleta, ova drama Dimitrija Mite Popovića prikazuje još jedan tok: veliki gazda Anta je u nevolji, nema dovoljna novca da vrati dug svom kumu i iz tog razloga nužda ga primora da traži pomoć od zelenaša Davida. Čitaocima ostaje da sami saznaju ko je uspeo da razreši situaciju i spreči da ne dođe do većih nevolja.
Nesumnjivo je da ćete se više opustiti uz dramu Naši seljani nego Krvavi presto, zato što pokreću različite teme, Naši seljani su bogati i pesmom, tj. junaci drame svoja osećanja i misli često iskazuju kroz stihove, ali je takođe sigurno da su obe drame kvalitetne, imaju svoja pitanja i odgovore, nad kojima treba dobro da se zamislimo.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate drame srpskih pisaca, među kojima su: Večiti mladoženja Aleksandra Ilića, Kroz šibu Žarka Lazarevića, Vladimir i Kosara Lazara Lazarevića, Čučuk Stana Milorada Petrovića Seljančice i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i u knjižari u Skadarskoj 45.
Knjigu Krvavi presto i Naši seljani pogledajte OVDE, a sva dela Dimitrija Mite Popovića OVDE.