Jovan Skerlić, „Istorijski pregled srpske štampe”

Jovan Skerlić je u svom Istorijskom pregledu srpske štampe 1791-1911. dao hronološki uvid u pojavu prvih srpskih listova na kraju XVIII i početkom XIX veka. Ovaj period predstavlja začetak srpske štampe i pojavu prve čitalačke publike.

Prvi časopis među Srbima, a i među svim Južnim Slovenima bio je Slavenoserbski magazin, to jest: Sobranije raznih sočinenіji i prevod k polzi i uveselenіju služašcih, koje je 1768. u Veneciji počeo izdavati Zaharije Orfelin. A prvi srpski list pojavljuje se krajem XVIII veka kada je grčki štampar Markides Puljo zajedno sa nekoliko srpskih trgovaca pokrenuo list pod naslovom Serbski novini. List je bio štampan na dva stupca crkvenom azbukom, a pisan ruskoslovenskim jezikom, sa većim i manjim dodacima srpskog narodnog jezika.

Preostali listovi koji su pisani više narodnim, nego crkvenim jezikom, odnosno samo narodnim jezikom, a štampani građanskom azbukom bili su: Slaveno-serbski vedomosti, koje  je izdavao Stefan Novaković, kao i Novine serbske iz carstvujušceja grada Vіene, koje u Beču objavljuju Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. Program ovih listova ticao se velikih koalicija evropskih vladara protiv Francuske republike, protiv Napoleona; govorilo se o kongresu u Beču, o povratku Napoleona sa Elbe, njegovoj stodnevnoj vladavini i zatočeništvu na ostrvu sv. Jelene, a u kratkim i uzgrednim beleškama bilo je reči i o novom ustanku u Srbiji 1815. i o njenom oslobođenju. Takođe, pisalo se o polemici  između Vuka Karadžića i njegovih protivnika povodom reformatorskih ideja u pogledu jezika i pravopisa, a stvarale su se i prve ideje o panslavizmu pod uticajem Josifa Dobrovskog i Jerneja Kopitara. A Serbske narodne novine Teodora Pavlovića zastupale su ideju srpske Vojvodine, zahtevajući njenu nacionalnu autonomiju usled političke mađarizacije nemađarskih narodnosti.

Početkom dvadesetih godina XIX veka Dimitrije Davidović izdaje u Beogradu prvi broj Novina srpskih. Program ovog službenog lista podrazumevao je političke vesti iz Srbije i drugih evropskih zemalja, ukaze kneza i praviteljstva, književne vesti i mnoge besede i manifeste povodom Sretenjskog ustava iz 1835, čiji je tvorac sam urednik. Umesto poučnog i zabavnog dodatka u kome su se oglašavali pisci Sima Milutinović, Jovan St. Popović, Jovan Hadžić, Matija Ban i dr., ovaj list od 1843. dobija novi dodatak, u vidu najstarijeg književnog lista u Srbiji – Podunavku. U to vreme i Teodor Pavlović, koji je oživeo Maticu srpsku i ponovo pokrenuo Letopis serbski, osnovao je Serbski narodni list, u kome se prvi put javljaju ilustracije, ali i razvijanje ideja solidarnosti kod svih slovenskih naroda, Serbske narodne novine, kao i popularni almanah Dragoljub.

Istorijski pregled srpske štampe Jovana Skerlića pokazuje nam i da je četrdesetih godina XIX veka bilo manjih listova koji su bili više zabavnog i književnog nego političkog karaktera, i koji su i donosili važne vesti iz stranih i domaćih izvora koje se odnose i na opšti državno-građanski život, na dobre uredbe i zakone, nauke i veštine, kao što je: Peštansko-budimski skoroteča, Srpski ulak, Novine čitališta beogradskog, Vestnik, koji je izdavao Kosta Bogdanović, a jedno vreme je na njemu saurednik bio i Jakov Ignjatović. A Napredak, koji je uređivao proslavljeni publicista dr Danilo Medaković, bio je nacionalistički list koji je podržavao načelo demokratije, ali i napredne evropske ideje iz 1848. To je bio prvi srpski list koji je štampan novim pravopisom Vuka Karadžića i koji je ponovo pokrenut 1863, samo što se sad urednik mimoišao sa mlađom radikalnom strujom i počeo je čak pisati starim pravopisom.

Jovan Skerlić u svojoj studiji navodi i da pedesete, šesdesete i sedamdesete godine XIX veka nisu bile povoljne za razvoj srpske štampe zbog nepovoljnih političkih okolnosti i stalne cenzure koja je gušila njihovu slobodu i trajnost. Nacionalni i liberalni listovi pedesetih godina bili su Šumadinka Ljubomira P. Nenadovića i Srpski dnevnik dr Danila Medakovića. Nenadovićev srpski patriotizam nije želeo da zna za zvanične razloge koji su nalagali turkofilsku i austrofilsku politiku, pa je ubrzo došao u sukob sa vlašću jer je govorio i o republikanskim manifestacijama na jugu Francuske (duh republikanaca je duh naroda kome će biti dobro jedino ako je slobodan). A o zabrani izlaženja ovog lista najbolji sud je izrekao Njegoš (v. Ljubomir Nenadović, Pisma iz Italije). Kada je ponovo pokrenuta bila je više zabavnog karaktera, jer je uglavnom sadržala anegdote i oglase, ali je ipak u rodoljubivom i slovenskom duhu izveštavala o političkim stvarima, državnom udaru Napoleona III, Krimskom ratu… Srpski dnevnik dr Danila Medakovića je politički list i jedan od vrlo retkih slovenskih listova u Austriji onoga vremena koji je imao veliki uticaj na Srbe, a uz njega ide i književni dodatak Sedmica.

U Istorijskom pregledu srpske štampe Jovana Skerlića šezdesete godine XIX veka obeležavaju liberali Vladimir Jovanović, Stojan Bošković, Milovan Janković i Alimpije Vasiljević.

Vladimir Jovanović je bio najpre glavni saradnik Trgovačkih novina, koje su se bavile samo spoljnom politikom, ali su se u njima ubrzo našle liberalne ideje i dosledno su tražene sudske, privredne i ekonomske reforme, da bi kasnije pokrenuo u Ženevi nedeljni list Srpska sloboda. Pored ideje slobode i ustavnosti (jer je naročito ustajao protiv vladarskog apsolutizma u Srbiji i protiv tuđinskog ugnjetavanja srpskog naroda u Austriji i Turskoj),  Vladimir Jovanović je donosio i članke o prilikama, potrebama i nevoljama srpskog naroda i doprinosio da se srpsko pitanje što bolje istakne pred evropskim liberalnim javnim mnjenjem.

Srbija je političko-ekonomski list liberalne opozicije u Srbiji koji u Beogradu pokreće Ljubomir Kaljević, i jedan je od najboljih ideoloških listova u celokupnoj srpskoj štampi, na kome su radili Đura Jakšić i Svetozar Marković. Zanimljivo je da je i u Prizrenu pokrenut jedan takav nedeljni list na srpskom i turskom jeziku koji nosi naziv grada – Prizren. Zastavu pokreće dr Svetozar Miletić i posle Srpskih novina je najstariji srpski politički list. Program ovog lista je u tri boje Zastave koja simboliše ustavnost, narodnost i građansku i narodnu ravnopravnost u slobodnoj zemlji.  Među prvim saradnicima su bili: Jovan Jovanović Zmaj, dr Laza Kostić, dr Mihailo Polit-Desančić, Ilija Vučetić, Steva Popović, Vladimir Jovanović i mnogi drugi omladinci. Sedamdesetih godina ovaj list šireći nacionalizam i dalje propoveda liberalne ideje, pokazujući simpatije prema republikanskim pokretima u Evropi i otvorenost prema mlađoj radikalno-socijalističkoj generaciji, koja je imala nove političke i socijalne ideale.  Interesantan je i Srbobran koji se kao konzervativan i klerikalan  list bavio odbranom crkvene jerarhije u javnosti, a uređivao ga je Petar Ninković.

Satirični i humoristički listovi koji su pomagali liberalnim organima vlasti bili su: Komarac i Zmaj Jovana Jovanovića Zmaja, Humorista i Ren Đorđa Rajkovića, Jovanovićevog saradnika u Komarcu, Pančevac, u kome je prvi put 1871. preveden Komunistički manifest Karla Marksa i Fridriha Engelsa… Svetozar Marković je kao vođa novog pokreta u tom listu vodio svoje glavne polemike i podvrgavao oštroj kritici liberale i novu ustavnost u Srbiji.

Sedamdesetih godina postavljen je temelj srpskoj demokratskoj i radikalnoj štampi, kako o tome piše Jovan Skerlić u Istorijskom pregledu srpske štampe. Središte srpskog duhovnog života postaje Beograd i njegova štampa pokazuje veliku živost iako se borila sa surovom cenzurom i iako se čitalačka publika tek stvarala. Skerlić posebno ističe demokratske i socijalističko-radikalne listove Radenik u Beogradu i Javnost u Kragujevcu, koji su izraz darovitog publiciste Svetozara Markovića. O socijalizmu je prvo počeo da piše u liberalnim listovima Srbija, Zastava i Pančevac. Radenik je bio prvi socijalistički list ne samo među Južnim Slovenima, već na celom Balkanskom poluostrvu, ali je brzo ugušen jer su ga pojedini vladini listovi optuživali da radi za Internacionalu, novu Komunu, za dinastiju Karađorđevića, a pojedini i da je Svetozar Marković sa svojim drugovima saučestvovao u ubistvu kneza Mihaila 1868. godine. A Svetozar Marković je uređivao i još neke listove: Javnost je list u kome se stvorio prvi program buduće radikalne stranke, koji je imao zadatak da iznese sve što narod tišti u određenom trenutku i da istakne sve socijalne i političke reforme koje se imaju rešiti u korist naroda. A Oslobođenje je nov list za nauku i politiku koje Marković u Kragujevcu pokreće po izlasku iz zatvora. Nakon njegove smrti, njegovi prijatelji 1876. pokreću u Kragujevcu list Staro Oslobođenje.

Jovan Skerlić je naglasio da se osamdesetih godina naročito razvija politička, stranačka štampa, sa dužim uvodnim člancima, sa polemikama u kojima se nije ustezalo prići gruboj uvredi. U Srbiji je izvršeno novo političko grupisanje na liberale, radikale, naprednjake i socijaliste i svako od njih imao je svoj organ oglašavanja: naprednjaci Videlo, liberali Srpsku nezavisnost, radikali Samoupravu, a socijalisti Radnika i Borbu. 1883. nastaju  listovi koji imaju političku boju, ali su raznovrsnijeg sadržaja i obraćaju se široj publici: Srpske novineBeogradski dnevnik  i Novi beogradski dnevnik, u kojima treba gledati prve početke štampe za vesti i obaveštenja, Male novine…, a tu spadaju i satirični listovi Ćosa i Dar-mar, Brka, TelefonEra

Devedesete godine donose, ističe Jovan Skerlić u Istorijskom pregledu srpske štampe, nove večernje listove koji pored političkog sadržaja, veću pažnju poklanjaju vestima o dnevnim događajima iz običnog života, i staraju se da podlistak, obilno popunjavan senzacionalim romanima, što više privuče i zadrži pažnju čitalaca. Tako su pokrenute: Večernje novineVečernje novostiMali žurnalBeogradske novine, a tri od njih još i danas postoje: Večernje novosti, Mali žurnal i Beogradske novine. Razvitak srpske štampe ide u pravcu informativne i nestranačke štampe koja posebnu pažnju posvećuje reportaži i zanimljivostima, pre nego polemikama, vestima pre nego idejama, podlisku pre nego dopisu, ilustracijama… Doktriniran politički organ koji je u nekoliko stotina primeraka išao u unutrašnjost, danas pripada prošlosti. Njih su zamenili prosti stranački listovi koji su više postali politički bilteni i koji se čitaju političkoj publici.

Jovan Skerlić se u Istorijskom pregledu srpske štampe posebno bavi i nekim listovima, časopisima, pojedinim društvima i ustanovama koje imamo i danas: Večernje novosti, Politika, Srpski književni glasnik, Srpska književna zadruga

 

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris izdata celokupna dela Jovana Skerlića, među kojima su i kritički radovi Domaći i strani pisci i knjige, kao i kritike i feljtoni drugih manje poznatih autora kao što su: Jaša Prodanović (Naši i strani), Laza Kostić (O Jovanu Jovanoviću Zmaju), Rastko Petrović (Eseji i članci), Branislav Nušić (Razni spisi) itd.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *