Коста Д. Јездић био је познати адвокат, главни секретар Државног савета, а бавио се и писањем. Посебно је важан као нека врста оснивача крими жанра код нас. Пошто је био човек од струке, он је приметио да се шира јавност интересује за неке специфичне криминалне случајеве, па је основао лист Глас права, судства и администрације, у коме је он сам писао у рубрици посвећеној криминалним приповеткама. Тим поводом консултовао се и покушао да оствари сарадњу са својим пријатељем и важном личношћу из полицијског света, Танасијем Тасом Миленковићем, о чему сведочи и у поговору за књигу Злочин једне свекрве:
Да би, дакле, и та рубрика у Гласу била стално заступљена, замолио сам био г. Тасу Миленковића, свога личног пријатеља да ми бар за прво време даје за Глас из својега „дневника” понешто од онога што дотле није било публиковано, јер нема сумње да би његово име, у публици чувено и признато, изазвало јаче интересовање за мој Глас, који је тек имао да тече глас.
Г. Таса ми је на прву моју молбу обећао био своје радове; али, кад је већ имао да изиђе први број Гласа и кад сам га замолио да ми даде нешто рукописа, он ми рече да му је немогуће испунити дато ми обећање, јер је у преговорима са једном издавачком књижаром на страни да му она откупи и изда све његове списе, па би, рече, било незгодно да их са парчета и предаје јавности.
Немајући шта против оваког умесног и јаког разлога, нисам имао куд, него да сам покушам попуњавати рубрику, која се већ више није могла напустити.
Занимљиво је да је Коста Д. Јездић написао неку врсту документарног крими романа Злочин једне свекрве на основу сопствених адвокатских белешки, променивши имена учесника, али је то дело толико савремено и упечатљиво, методе истраживања, приступ тужилаштва и одбране, изјаве сведока, све толико личи на савремено доба као и на познате крими серије да се јасно види да је и наше правосуђе било грађено на модерним основама и пратило светске токове у том смислу, али и да је овај аутор био визионар. Коста Д. Јездић, иако се бавио правима, осетио је да неке теме и приче могу да заинтересују ширу читалачку публику. Неки читаоци ће кроз такве теме да се суоче са сопственим страховима, да размисле о људској природи, а неки ће просто да се разоноде и задовоље ону човеку својствену љубопитљивост, али и жељу да правда победи, а да кривци буду кажњени.
И док је у свету индустрија крими жанра, данас и документарних крими дела се захуктала, ми можемо бити поносни што је део наше стваралачке баштине и Коста Д. Јездић.
Он није оставио много оваквих дела иза себе, али и ово једно представља богатство и може се на неки начин сматрати претечом српског трилера, документарног дела о суђењу, а вероватно би могло да буде и нека врста лектире или чак уџбеника за студије права или криминалистике.
Треба напоменути да је ово дело квалитетно и у књижевном смислу. Иако један део у потпуности представља препис докумената и судских изјава, увод у причи исприповедан је једним зналачким, заводљивим стилом, па се пред читаоцем неминовно јавља питање да ли би Коста Д. Јездић, да није кренуо правним водама, био веома важан аутор књижевних дела. Он добро приказује међуљудске односе, сјајан је у карактеризацији ликова, али и познаје менталитет нашег човека, његово размишљање, а посебно бескрупулозност лепих и маркантних жена и бахатост богатих слојева који су мислили да могу све и да за њих закон не важи, чега смо сведоци и данас. То није специфичност у нашој заједници, већ општа појава, али је необично да из фино васпитаних патријархалних породица долазе управо ти понекад несавесни, понекад претерано силни људи, па и жене.
Коста Д. Јездић бавио се и српском историјом, те је познат по делима Ивањдањски атентат и Никола Пашић, као и Народ и државници Србије у 1912. и 1913., где упознајемо још једну страну његове личности, још једну вештину – да посматра и анализира историјска и политичка превирања, која код нас често остају неистражена, непротумачена…
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис издао је дела многих заборављених писаца као што су поменути први српски школовани полицајац Таса Миленковић, Душан Рогић, Стеван Ј. Јевтић, Милица Јанковић, Јелена Димитријевић итд.