Rođena od oca poznatog pripovedača Laze Lazarevića nije slučajno da je Anđelija Lazarević imala umetničke sklonosti. Međutim, mnogi ne znaju da ona svog oca gotovo da nije upamtila – umro je kada je imala šest godina. Ali je svakako nasledila njegov pripovedački talenat i interesovanje za porodične odnose i životne situacije vezane za njih.
Dobro je poznato da je u srpskoj književnosti ženama uvek bilo teško da se izbore za svoje mesto. Kamen spoticanja za mnoge od njih je bio rigorozni kritičar Jovan Skerlić. Zanimljivo je da je pred samu njegovu smrt rukopis Anđelije Lazarević stigao do njega, ali nažalost u pogrešnom trenutku.
Ipak Pavle Popović joj je uputio jedno detaljno pismo sa rečima hvale za njeno pisanje i sa nekim konkretnim sugestijama, koje ona nažalost za života nije stigla da posluša i primeni u daljem stvaranju.
Ta nadarena žena nežnog zdravlja u mladosti je želela da se bavi slikarstvom. Zbog bolesti je više puta prekidala školovanje, završavala razrede vanredno, ali nije odustajala. Išla je u slikarske škole kod nas i u inostranstvu, ali se u jednom momentu života u njoj rodila želja za čitanjem, a zatim i za pisanjem.
Nije uspela da stvori veliki opus, ali njene duže pripovetke koje predstavljaju kvalitetno žensko pero svedočanstvo su da su spisateljice sa naših prostora umele da pišu jednako kvalitetno, kao i njihove muške kolege. Sa ocem ima zajedničko i to da su ostavili manje obimno ali kvalitetno delo, jer je i Laza Lazarević za sobom ostavio samo osam pripovedaka izdatih tokom života, a Anđelijina su dela Palanka u planini i Lutanja.
Mnogi su skloni da spisateljice iz vremena pre Drugog svetskog rata definišu kao autorke sentimentalnih ljubavnih priča. Takvih je bilo, ali Anđelija Lazarević, iako obrađuje temu ljubavi ili bolje reći zabranjene, nemoguće ljubavi, pripada grupaciji retkih dama u svetu srpske književnosti koje imaju slojevitost i dubinu u svojim delima.
Roman Palanka u planini možda je odjek Anđelijinog rada van prestonice. Prikazuje učitelja koji se najpre silno dosađuje i žali sebe zbog dolaska na rad u unutrašnjost, ali vremenom se vezuje za ljude i zaljubljuje i odlučuje na ženidbu. Ipak majka udovica i sestra koje smatraju da su se žrtvovale za njega očekuju da se on odrekne svog ljubavnog života, zauvek živi sa njima izdržava ih. Ta teška dilema poznata je već iz Lazarevićeve Švabice, ali u Anđelijinoj obradi ima mnogo delikatnih, nežnih i nijansi i slojeva u predstavljanju, i tu se ogleda taj ženstveni ton pripovedanja…
Lutanja su još jedna životna i osečajna priča, ali je Palanka bila zapaženija i postojala je indicija da se pretvori u roman.
Srpska književnost do 20. veka vrlo siromašna ženskim autorima u Anđeliji Lazarević ima predstavnicu srpske ženske psihološke pripovetke (romana). Teška borba za svoje mesto, muška dominacija i vrlo mali broj dama na književnoj sceni doveli su do toga da i njih nekoliko istaknutih budu vrhunske, a Anđelija među njima ima posebno mesto.
Njen nežni lik, slikarstvo, književnost i tragičan život izazivaju melanholična i setna osećanja. Kao uostalom i njena književnost, koja na poseban način beleži jedno vreme, ali dopire i do današnjeg čitaoca.
Edicija Otrgnuto od zaborava, koju u celini možete videti na Portalibrisovom sajtu i kupovati knjige onlajn, vraća sećanja na važne srpske pisce i dela. U njoj su trenutno reizdata dela najvažnijih zaboravljenih spisateljica, a među njima i Anđelije Lazarević…
Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Sibe Miličić (Žena i čovek), Slobodan J. Jovanović (Spomenica), itd. Svi reizdati naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.