Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Рођена од оца познатог приповедача Лазе Лазаревића није случајно да је Анђелија Лазаревић имала уметничке склоности. Међутим, многи не знају да она свог оца готово да није упамтила – умро је када је имала шест година. Али је свакако наследила његов приповедачки таленат и интересовање за породичне односе и животне ситуације везане за њих.
Добро је познато да је у српској књижевности женама увек било тешко да се изборе за своје место. Камен спотицања за многе од њих је био ригорозни критичар Јован Скерлић. Занимљиво је да је пред саму његову смрт рукопис Анђелије Лазаревић стигао до њега, али нажалост у погрешном тренутку.
Ипак Павле Поповић јој је упутио једно детаљно писмо са речима хвале за њено писање и са неким конкретним сугестијама, које она нажалост за живота није стигла да послуша и примени у даљем стварању.
Та надарена жена нежног здравља у младости је желела да се бави сликарством. Због болести је више пута прекидала школовање, завршавала разреде ванредно, али није одустајала. Ишла је у сликарске школе код нас и у иностранству, али се у једном моменту живота у њој родила жеља за читањем, а затим и за писањем.
Није успела да створи велики опус, али њене дуже приповетке које представљају квалитетно женско перо сведочанство су да су списатељице са наших простора умеле да пишу једнако квалитетно, као и њихове мушке колеге. Са оцем има заједничко и то да су оставили мање обимно али квалитетно дело, јер је и Лаза Лазаревић за собом оставио само осам приповедака издатих током живота, а Анђелијина су дела Паланка у планини и Лутања.
Многи су склони да списатељице из времена пре Другог светског рата дефинишу као ауторке сентименталних љубавних прича. Таквих је било, али Анђелија Лазаревић, иако обрађује тему љубави или боље рећи забрањене, немогуће љубави, припада групацији ретких дама у свету српске књижевности које имају слојевитост и дубину у својим делима.
Роман Паланка у планини можда је одјек Анђелијиног рада ван престонице. Приказује учитеља који се најпре силно досађује и жали себе због доласка на рад у унутрашњост, али временом се везује за људе и заљубљује и одлучује на женидбу. Ипак мајка удовица и сестра које сматрају да су се жртвовале за њега очекују да се он одрекне свог љубавног живота, заувек живи са њима издржава их. Та тешка дилема позната је већ из Лазаревићеве Швабице, али у Анђелијиној обради има много деликатних, нежних и нијанси и слојева у представљању, и ту се огледа тај женствени тон приповедања…
Лутања су још једна животна и осечајна прича, али је Паланка била запаженија и постојала је индиција да се претвори у роман.
Српска књижевност до 20. века врло сиромашна женским ауторима у Анђелији Лазаревић има представницу српске женске психолошке приповетке (романа). Тешка борба за своје место, мушка доминација и врло мали број дама на књижевној сцени довели су до тога да и њих неколико истакнутих буду врхунске, а Анђелија међу њима има посебно место.
Њен нежни лик, сликарство, књижевност и трагичан живот изазивају меланхолична и сетна осећања. Као уосталом и њена књижевност, која на посебан начин бележи једно време, али допире и до данашњег читаоца.
Едиција Отргнуто од заборава, коју у целини можете видети на Порталибрисовом сајту и куповати књиге онлајн, враћа сећања на важне српске писце и дела. У њој су тренутно реиздата дела најважнијих заборављених списатељица, а међу њима и Анђелије Лазаревић…

Подсећамо да су у оквиру ове едиције реиздата и дела заборављених писаца као што су: Јаша Продановић (Наши и страни), Душан Радић (Село), Сибе Миличић (Жена и човек), Слободан Ј. Јовановић (Споменица), итд. Сви реиздати наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу