Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

KUĆA BROJ 21 I DRUGE PRIČE, drugačija zbirka priča spisateljice Mir-Jam

Na pomen imena spisateljice Mir-Jam svakome će najpre na pamet pasti romantični ljubavni romani većeg obima koji donose uživanje u borbi za ostvarenje ljubavi pred kojom su prepreke. Pa ipak, ova spisateljica pisala je i priče koje nisu sve odreda posvećene pomenutoj tematici. U zbirci Kuća broj 21 i druge priče, koja je po svom sadržaju prilično šarolika, mogu se pronaći različite teme – pitanje statusa žene bez porodice i muža, finansijska sigurnost, dobijanje i gubitak posla, solidarnost, dečiji doživljaj sveta i drage uspomene iz detinjstva, teški životni trenuci, početak rata itd. Iako je nekoliko storija, očekivano, posvećeno emocijama između osoba suprotnog pola, Kuća broj 21 i druge priče ipak dokazuje da je Mir-Jam svojim pisanjem ipak želela da dâ neku važnu poruku o svetu i životu, o karakterima, zlim vremenima, ljudskoj slobodi i neslobodi. Ono što privlači čitaoce njenih dela ni u ovom ne izostaje, duh jednog sporijeg prošlog vremena, vedri pogled na svet mladih ljudi, koji misle na korzoe, garderobu, žureve, druženje i ljubav. Tu su, naravno, običaji, tračarenje, salonska okupljanja, odnosi među likovima tipični za vreme o kome je reč.

Nekolicina priča u zbirci Kuća broj 21 i druge priče pod nazivom Kozerija sa čitaocima na mome žuru 1, 2 i 3 ima gotovo dramsku strukturu. U pitanju su prikazi okupljanja uglavnom mladih, interesantnih ljudi, i ti socijalni događaji služe ovoj veštoj spisateljici da se na njima predstave pojedinci fascinirani avanturizmom, putovanjima, zatim oni koji se preterano žrtvuju za svoju porodicu, oni koji su relativno školovani, ali teže intelektualističkim razgovorima itd. Tu se može pronaći i poneka priča u priči, najčešće neki životni siže koji u realističkom maniru iznosi određeni lik, ili o njemu govori neko drugi. I te su minijature izuzetno autentične, daju nam upečatljivu sliku nekog karaktera, koji možda ponešto laže, prećutkuje, ali upravo je to deo te ličnosti. I to nisu oni tipični karakteri nevinih, dobrih devojaka, dobrih i vrednih mladića, kojima se neko zlo ispreči na ljubavnom i životnom putu, kakve srećemo u romanima Mir-Jam. To su, upravo suprotno, stvarni ljudi, sa manama, životnim pogreškama, koji svojim pričanjem ili životnim odlukama svedoče o sopstvenoj specifičnosti, o činjenici da je ljudska priroda takva i da nismo svi slični, dobri, prefinjeni, ne želimo iste stvari i ne vidimo smisao u istom, te i ne živimo iste živote. I, iako nas to odmiče od onog idiličnog raspoloženja kojim nam Mir-Jam odmara dušu i nagoni nas na sanjarenje o nekom boljem svetu, ipak to podsećanje na stvarni život i ličnosti od krvi i mesa, mana i kompleksa upravo čini ovo delo intrigantnim. I to je velika prednost zbirke Kuća broj 21 i druge priče.

Dramske sposobnosti pokazuje ova spisateljica i u priči o preljubi i nesporazumu: Njegova prva opasna situacija, pa nije slučajno da se po njenim delima snimaju serije i prave pozorišne predstave. Ali dramaturške veštine koje Mir-Jam u knjizi Kuća broj 21 i druge priče demonstrira su zapravo one koje se odnose na ubedljivo pisanje, u kome čitalac sasvim veruje glasu koji ga vodi, ali ga taj glas naposletku iznenadi. U toj igri koja je pomalo golicava, i ne oslikava baš savršen moral društva reč je o mladiću koji stupa u vezu sa udatom ženom, a kasnije shvativši da to nije ona, već njena sluškinja, ipak pristaje i na ljubav sa postarijom bogatom gospođom – Mir-Jam nudi zabavu, ali i analizu fenomena koji se neminovno pojavljuju u društvu u kome postoje siromašni i bogati, mladi i stari, bračna dosada, intrigantnost promene partnera, želja za večnom mladošću. I zato Kuća broj 21 i druge priče nije samo zbirka priča za razbibrigu, već i tekst koji nosi potencijal društvene kritike, iako je ne iznosi eksplicitno, ili je ne iznosi uopšte, ali daje materijal da se naličje, ili bar problematika građanskog društva i ljudske prirode uopšte dublje sagleda.

Da napomenemo još i da je ova zbirka, kao i sva dela Mir-Jam, bogat resurs za informacije o modi, izgledu kuća, domaćinstava, stilu života, uopšte o svakodnevici međuratnog Beograda, što je značajno jer je u pitanju period o kome se nije mnogo pisalo, ili bar ne o građanskom životu u to doba.

Početak rata u jednoj od priča u zbirci Kuća broj 21 i druge priče potresan je, ali istovremeno govori o ljudskom povezivanju u nesreći, o strahovima, ali i podlosti i ljudskoj strasti. I ta priča slobodno može stajati rame uz rame sa delima o ratnim nedaćama kakve je pisao Dobrica Ćosić, Dušan Radić, Dragiša Vasić.

I na kraju, Mir-Jam, popularna, ali večito doživljavana kao nižerazredni autor, što je, uostalom, sudbina i mnogih spisateljica u svetskoj književnosti, kao što su Džejn Ostin, sestre Bronte, itd., u određenim delima, konkretno u određenim pričama iz zbirke Kuća broj 21 i druge priče (ali, naravno, i u drugim delima i segmentima njene proze) pokazuje sposobnost da uradi ono što je pravom stvaraocu i zadatak – da nam kroz primamljivu ili zanimljivu priču skrene pažnju na neki važan problem, da nam predoči nešto krucijalno o ljudima, svetu i životu, naposletku, i najvažnije, da nas ostavi zapitane, jer odgovori i rešenja dolaze samo ukoliko se pitanje uopšte postavi.

Portalibris je izdao sva dela Mir-Jam i možete ih videti OVDE.

U okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata su dela mnogih pisaca koji su pisali o međuratnom Beogradu, među kojima su Milica Janković (Pre sreće, Plava gospođa), Veljko Milićević (Bespuće), Milutin Uskoković (Čedomir Ilić).

 

 

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu