На помен имена списатељице Мир-Јам свакоме ће најпре на памет пасти романтични љубавни романи већег обима који доносе уживање у борби за остварење љубави пред којом су препреке. Па ипак, ова списатељица писала је и приче које нису све одреда посвећене поменутој тематици. У збирци Кућа број 21 и друге приче, која је по свом садржају прилично шаролика, могу се пронаћи различите теме – питање статуса жене без породице и мужа, финансијска сигурност, добијање и губитак посла, солидарност, дечији доживљај света и драге успомене из детињства, тешки животни тренуци, почетак рата итд. Иако је неколико сторија, очекивано, посвећено емоцијама између особа супротног пола, Кућа број 21 и друге приче ипак доказује да је Мир-Јам својим писањем ипак желела да дâ неку важну поруку о свету и животу, о карактерима, злим временима, људској слободи и неслободи. Оно што привлачи читаоце њених дела ни у овом не изостаје, дух једног споријег прошлог времена, ведри поглед на свет младих људи, који мисле на корзое, гардеробу, журеве, дружење и љубав. Ту су, наравно, обичаји, трачарење, салонска окупљања, односи међу ликовима типични за време о коме је реч.
Неколицина прича у збирци Кућа број 21 и друге приче под називом Козерија са читаоцима на моме журу 1, 2 и 3 има готово драмску структуру. У питању су прикази окупљања углавном младих, интересантних људи, и ти социјални догађаји служе овој вештој списатељици да се на њима представе појединци фасцинирани авантуризмом, путовањима, затим они који се претерано жртвују за своју породицу, они који су релативно школовани, али теже интелектуалистичким разговорима итд. Ту се може пронаћи и понека прича у причи, најчешће неки животни сиже који у реалистичком маниру износи одређени лик, или о њему говори неко други. И те су минијатуре изузетно аутентичне, дају нам упечатљиву слику неког карактера, који можда понешто лаже, прећуткује, али управо је то део те личности. И то нису они типични карактери невиних, добрих девојака, добрих и вредних младића, којима се неко зло испречи на љубавном и животном путу, какве срећемо у романима Мир-Јам. То су, управо супротно, стварни људи, са манама, животним погрешкама, који својим причањем или животним одлукама сведоче о сопственој специфичности, о чињеници да је људска природа таква и да нисмо сви слични, добри, префињени, не желимо исте ствари и не видимо смисао у истом, те и не живимо исте животе. И, иако нас то одмиче од оног идиличног расположења којим нам Мир-Јам одмара душу и нагони нас на сањарење о неком бољем свету, ипак то подсећање на стварни живот и личности од крви и меса, мана и комплекса управо чини ово дело интригантним. И то је велика предност збирке Кућа број 21 и друге приче.
Драмске способности показује ова списатељица и у причи о прељуби и неспоразуму: Његова прва опасна ситуација, па није случајно да се по њеним делима снимају серије и праве позоришне представе. Али драматуршке вештине које Мир-Јам у књизи Кућа број 21 и друге приче демонстрира су заправо оне које се односе на убедљиво писање, у коме читалац сасвим верује гласу који га води, али га тај глас напослетку изненади. У тој игри која је помало голицава, и не осликава баш савршен морал друштва реч је о младићу који ступа у везу са удатом женом, а касније схвативши да то није она, већ њена слушкиња, ипак пристаје и на љубав са постаријом богатом госпођом – Мир-Јам нуди забаву, али и анализу феномена који се неминовно појављују у друштву у коме постоје сиромашни и богати, млади и стари, брачна досада, интригантност промене партнера, жеља за вечном младошћу. И зато Кућа број 21 и друге приче није само збирка прича за разбибригу, већ и текст који носи потенцијал друштвене критике, иако је не износи експлицитно, или је не износи уопште, али даје материјал да се наличје, или бар проблематика грађанског друштва и људске природе уопште дубље сагледа.
Да напоменемо још и да је ова збирка, као и сва дела Мир-Јам, богат ресурс за информације о моди, изгледу кућа, домаћинстава, стилу живота, уопште о свакодневици међуратног Београда, што је значајно јер је у питању период о коме се није много писало, или бар не о грађанском животу у то доба.
Почетак рата у једној од прича у збирци Кућа број 21 и друге приче потресан је, али истовремено говори о људском повезивању у несрећи, о страховима, али и подлости и људској страсти. И та прича слободно може стајати раме уз раме са делима о ратним недаћама какве је писао Добрица Ћосић, Душан Радић, Драгиша Васић.
И на крају, Мир-Јам, популарна, али вечито доживљавана као нижеразредни аутор, што је, уосталом, судбина и многих списатељица у светској књижевности, као што су Џејн Остин, сестре Бронте, итд., у одређеним делима, конкретно у одређеним причама из збирке Кућа број 21 и друге приче (али, наравно, и у другим делима и сегментима њене прозе) показује способност да уради оно што је правом ствараоцу и задатак – да нам кроз примамљиву или занимљиву причу скрене пажњу на неки важан проблем, да нам предочи нешто круцијално о људима, свету и животу, напослетку, и најважније, да нас остави запитане, јер одговори и решења долазе само уколико се питање уопште постави.
Порталибрис је издао сва дела Мир-Јам и можете их видети ОВДЕ.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздата су дела многих писаца који су писали о међуратном Београду, међу којима су Милица Јанковић (Пре среће, Плава госпођа), Вељко Милићевић (Беспуће), Милутин Ускоковић (Чедомир Илић).