Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

David Pijade – autor prvog romana o devijantnosti građanske klase

David Pijade potiče iz sefardske jevrejske porodice koja je pretrpela sve turbulencije međuratnih i ratnih vremena dvadesetog veka kod nas. Otac mu je bio Samuel Pijade, trgovac koji je solidno poslovao u Beogradu ― imao je radnju u ulici Kralja Petra. Kada je nastupio carinski rat između Kneževine Srbije i Austrougarske 1908. počeo je da propada i na kraju bankrotirao. Nadalje je živeo i umro u siromaštvu.  Život njegovih sinova Moše i Davida bili su različiti. Obojica su bili akademski slikari, ali je Moša relativno rano počeo da se bavi novinarstvom i da se ističe u ideološkoj borbi, što je posredno uticalo i na Davidovu karijeru i život – on nije dugo zadržao mesto profesora u Valjevu jer je bio proganjan zbog brata.

Njegova slikarska pasija ogledala se i u brizi za dela svojih prijatelja. Bio je sakupljač radova svog prijatelja Leona Koena, koja su poslužila da se nakon smrti tog velikog stvaraoca organizuje retrospektiva njegovog umetničkog opusa.

Prirodu svoje stvaralačke ličnosti izrazio je i u pisanju i prevođenju.

Kao autor oprobao se na polju romana, poezije i eseja. Njegov epistolarni roman Strast jedan je od prvih u našoj književnosti koji se bavi pitanjem istopolne ljubavne veze i autodestruktivnom strašću u čoveku. Napisao je i zbirku pesama koja nosi naziv „Ja”, dok eseji nisu izdati u okviru određene knjige.

Kao prevodilac zaslužan je za domaće izdanje romana Oskara Vajlda Slika Dorijana Greja, kao i za prevode poezije nobelovca Rabindranta Tagora.

Najveću pažnju javnosti ipak privlači njegovo prozno ostvarenje – roman Strast. Napisan je u formi niza pisama u kojima glavna junakinja Radmila, obraćajući se svojoj družbenici iz manastira u kome je boravila, govori o periodu svog života koji je kod devojaka rezervisan za odabir partnera i udaju. Čitalac nema priliku da pročita odgovore osobe kojoj su pisma upućena, dakle, dostupna je samo jedna strana prepiske, pa ipak iz nje se tako mnogo saznaje. Već nakon prvih nekoliko strana u romanu Strast dolazimo do informacije da žena kojoj se Radmila obraća nije samo njena prijateljica već osoba sa kojom je ona ostvarila ljubavnu vezu. Taj odnos doživela je kao nešto suštinsko u njenom životu i zato se nežnim rečima obraća voljenoj Margiti, tužeći se što njihova priča ne može da se nastavi. Ona ne želi da pokuša da zavoli nekog drugog, i čvrsto rešava da ne pristane na konvencionalni život građanske klase kojoj pripada. U pismima koja čine roman Strast ona prepričava situacije u kojoj joj se mladići udvaraju, scene u kojima joj je krivo što joj je majka nesrećna jer joj se kćer ne udaje kao druge devojke, ali donosi i ljubavne storije svojih drugaricama kroz koje saznajemo da brakovi i u prošlosti nisu bili lišeni nezadovoljstva, prevare itd. Njena destruktivnost i autodestruktivnost naposletku će je odvesti u brak sa mladićem koji joj najmanje odgovara i koga svojim ponašanjem ponižava i podsmeva mu se. Ipak, nije slučajno što se roman zove baš Strast jer upravo ta emocija mlade Radmile neće moći da se umiri. Vrlo brzo, bez obzira na pravila bračnog ponašanja, pa i zaboravljajući voljenu Margitu, ona zadovoljava svoju žudnju najpre sa mladim muževljevim bratancem, koji obitava u njihovom domu tokom studija, a zatim i sa čovekom drugog sloja koji joj je u početku fizički odbojan. Ta veza će je poniziti, uprljati, dovesti do očaja i najzad do najstrašnijih ljudskih poriva. Roman Strast daje sasvim novu vizuru posmatranja beogradske građanske klase između dva rata, koja je često u književnosti idealizovana.

Možda na tragu ideja Davida Pijada koje je izneo kroz roman Strast Selenić kasnije stvara svoje likove, pomalo izopačene Beograđane koji su u najčudnijim ljubavnim i erotskim vezama, što je prema Selenićevim romanima uzrok unutrašnjeg propadanja te klase, koju će smeniti navodno zdrava, a primitivna seljačka partizanska krv.

Roman Strast pretvoren je i u radio-dramu u produkciji Radio Beograda 2.

David Pijade i njegova porodica stradali su od strane nacista 1942. godine, te njegov opus nije veliki, ali je svakako vrlo specifičan. Različita ili čak suprotna sudbina od poznatog brata Moše Pijade daje jednu neobičnu životnu poruku o ljudskim putevima. Ipak, David Pijade će, zahvaljujući svom stvaralaštvu, ostati upamćen i intrigantan za neko novo čitanje i proučavanje.

Sva dela ovog autora u izdanju Portalibrisa možete videti OVDE.

U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris je izdao niz važnih gradskih romana među kojima su BespućeVeljka Milićevića, Čedomir IlićMilutina Uskokovića, Pokošeno poljeBranimira Ćosića, zatim dokumentarna proza: Zapisi starog BeograđaninaKoste N. Hristića i tako dalje.

 

 

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu