Ciganski testament

Roman Ciganski testament (1934) Aleksandra Ilića pripada korpusu proze koja oslikava duhovnu i moralnu krizu beogradskog društva posle Prvog svetskog rata. Radnja je vremenski zgusnuta – traje svega dva dana i dve noći – i odvija se u iščekivanju veridbe (prstenovanja) glavnog junaka, čoveka koji se predstavlja kao moderan, urban i samosvestan, a u suštini ostaje nezreli „večiti mladoženja”, nesposoban za istinsku odluku. U tom kratkom vremenskom okviru razotkriva se čitav jedan poremećeni svet: posleratna društvena raslojenost, narušeni poro­dični odnosi i površnost muško-ženskih veza.