Koliko vas zna da je brat Svetozara Ćorovića čuveni srpski istoričar Vladimir Ćorović? Dok se Vladimir bavio srednjovekovnom istorijom i grčkom filologijom, ali i kulturnim, etnografskim i književnim radovima, dotle se Svetozar posvetio književnosti, te je pisao pripovetke, romane, ali i drame. Reklo bi se da je čitaocima najmanje poznat po svojim dramama, a više po romanima. Edicija Otrgnuto od zaborava bogata je za dve Ćorovićeve drame: Zulumćar i Kao vihor, a u njoj ćete naći i druga njegova dela: Brđani, Razoreno gnijezdo, Stojan Mutikaša, U ćelijama, Iz Hercegovine, Moji poznanici, Jarani, Ženidba Pere Karantana, Divljak, Baron iz Dangubice, Majčina sultanija, Špijun i druge pripovetke, U časovima odmora, Među svojima.
Brđani je kratki roman Svetozara Ćorovića koji je posvetio bratu Vladimiru. Ovaj roman objavljen je 1919. godine u Sarajevu. Ćorović prikazuje kako rat meštane jednog hercegovačkog sela suočava sa gubicima i rastancima i pustoši im sve što su stekli. Dok su jedni dostojanstveni i čuvaju svoj nacionalni identitet uprkos sili okupatora, drugi kaljaju čast, servilno služeći austrijske oficire ili postajući zelenaši i ratni profiteri.
I sam početak romana Brđani sluti na mračne strane života Hercegovaca, tj. nesrećni život koji ih je zadesio.
„Neka čupava, crna ptica, poplašena, snažno zaleprša jakim krilima, pisnu i izgubi se negde među mračnim i raskidanim liticama. I kao da se crn trag rasu za njom kroz onu polutamu i povi se nad uznemirenim brezama. Negde iz daljine kao da se probi još jači, oštriji pisak. Lakan zadrhta. Brzo obuče gunjče, skupi se i grčevito stište za držak od nožića kao da bi da se brani od nekoga. Poplašeno pogleda oko sebe. Pogleda prema liticama kud je nestalo ptice, pa se brže-bolje prekrsti. Bože, da ovo izađe na dobro! A ova velika, bezimena ptica, kažu, uvek na zlo sluti i donosi nesreću onome ko je ugleda. Bože, pomozi sada ili nikada!”
Svetozar Ćorović opisuje u romanu Brđani jednu sredinu u kojoj vlada patrijarhat, što je i karakteristično za hercegovački kraj, a naročito u tom vremenu. Muškarci su jaki, retko se osmehuju, uvek hladni i strogi. Žene, koje su ovde i majke, čvrste su, spremne na leđima da ponesu i najveći teret, da podnesu mnogo čega, ali pred muškima su pokorne, pribojavaju se čak i sinova i bespogovorno prihvataju ono što oni kažu. Zadatak žena je da gledaju da li je sve podmireno, ustručavaju se pred muškarcima, a i same donose zaključak da su one samo lude ženske glave, koje nisu sposobne da dele savete.
Pokušavajući da prežive, mnogi ljudi ne biraju način za opstanak. Takav je zelenaš Mitar Pešikan, koji čak želi da se okoristi u lošoj situaciji i besplatno daje svoju kuću na služenje austrijskim oficirima. Ili, na primer, Jagoda, koja gubi i čast i ugled, ali to je neće odvesti nigde drugo sem u – smrt. Za razliku od njih, i iznemogla i napaćena, Mitra nije htela prodati svoje dostojanstvo, pa po cenu da i nema hleba. „Među Brđanima se odavno utvrdilo uverenje da je svaki koji samo okusi belog carskog hleba izgubljen za narod.”
Brđani Svetozara Ćorovića svedoče koliko je rat nemilosrdan. Ovaj narod pretrpeo je svašta i od Bugara, Turaka, Nemaca… Koliko je bilo neophodno vremena da posle svih napada i pretrpljenih gubitaka stanu na noge? „Brđanin se više ne boji nikoga do Boga.”
„Čim se Švabe povukoše, naskoro poče dolaziti naša, srpska vojska. Nastadoše praznici i teferiči u zemlji. U varoši zatvoriše se radnje, opet se ostaviše poslovi. Kuće se kite zastavama, ćilimima, cvećem. Čiste se i peru burad da se što više vina i rakije iznese pred braću; u kućama zaposlene domaćice peku, kuvaju bez odmora, da ih mogu dočekati ponudama. Deca napravila bajračiće, izašla na ulicu i, uredivši se po vojničku, sa jednom urnebesnom drekom pevaju srpsku himnu. Sve radosno, besno i sve kao pijano.
Seljaci su ostavili domove i otišli u varoš da svojim očima vide srpsku vojsku. Okupile ih se čitave gomile. Zastanu nasred ulice, zakrče prolaz i mirno razgovaraju. Niko ne sme da im se javi ni da ih opomene neka se uklone s puta. Zbog jedne sitne opomene sad bi došlo do tučnjave. Oni su sad gospodari u svojoj kući. Ovo su njihove ulice, nisu carske, i oni slobodno mogu, kad im se to hoće, da sad nikoga ovud ne propuste.”
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i drugi manje poznati romani, kao što su: Nevidbog Rista Ratkovića, Legija smrti Kamenka Subotića, Gluvne čini Aleksandra Ilića, Cirkuzani Dragutina Ilića Jeja i mnogi drugi.
Knjigu Brđani pogledajte OVDE, a sva dela Svetozara Ćorovića OVDE.