Колико вас зна да је брат Светозара Ћоровића чувени српски историчар Владимир Ћоровић? Док се Владимир бавио средњовековном историјом и грчком филологијом, али и културним, етнографским и књижевним радовима, дотле се Светозар посветио књижевности, те је писао приповетке, романе, али и драме. Рекло би се да је читаоцима најмање познат по својим драмама, а више по романима. Едиција Отргнуто од заборава богата је за две Ћоровићеве драме: Зулумћар и Као вихор, а у њој ћете наћи и друга његова дела: Брђани, Разорено гнијездо, Стојан Мутикаша, У ћелијама, Из Херцеговине, Моји познаници, Јарани, Женидба Пере Карантана, Дивљак, Барон из Дангубице, Мајчина султанија, Шпијун и друге приповетке, У часовима одмора, Међу својима.
Брђани је кратки роман Светозара Ћоровића који је посветио брату Владимиру. Овај роман објављен је 1919. године у Сарајеву. Ћоровић приказује како рат мештане једног херцеговачког села суочава са губицима и растанцима и пустоши им све што су стекли. Док су једни достојанствени и чувају свој национални идентитет упркос сили окупатора, други каљају част, сервилно служећи аустријске официре или постајући зеленаши и ратни профитери.
И сам почетак романа Брђани слути на мрачне стране живота Херцеговаца, тј. несрећни живот који их је задесио.
„Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама. И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама. Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак. Лакан задрхта. Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога. Поплашено погледа око себе. Погледа према литицама куд је нестало птице, па се брже-боље прекрсти. Боже, да ово изађе на добро! А ова велика, безимена птица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа. Боже, помози сада или никада!”
Светозар Ћоровић описује у роману Брђани једну средину у којој влада патријархат, што је и карактеристично за херцеговачки крај, а нарочито у том времену. Мушкарци су јаки, ретко се осмехују, увек хладни и строги. Жене, које су овде и мајке, чврсте су, спремне на леђима да понесу и највећи терет, да поднесу много чега, али пред мушкима су покорне, прибојавају се чак и синова и беспоговорно прихватају оно што они кажу. Задатак жена је да гледају да ли је све подмирено, устручавају се пред мушкарцима, а и саме доносе закључак да су оне само луде женске главе, које нису способне да деле савете.
Покушавајући да преживе, многи људи не бирају начин за опстанак. Такав је зеленаш Митар Пешикан, који чак жели да се окористи у лошој ситуацији и бесплатно даје своју кућу на служење аустријским официрима. Или, на пример, Јагода, која губи и част и углед, али то је неће одвести нигде друго сем у – смрт. За разлику од њих, и изнемогла и напаћена, Митра није хтела продати своје достојанство, па по цену да и нема хлеба. „Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки који само окуси белог царског хлеба изгубљен за народ.”
Брђани Светозара Ћоровића сведоче колико је рат немилосрдан. Овај народ претрпео је свашта и од Бугара, Турака, Немаца… Колико је било неопходно времена да после свих напада и претрпљених губитака стану на ноге? „Брђанин се више не боји никога до Бога.”
„Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска. Настадоше празници и теферичи у земљи. У вароши затворише се радње, опет се оставише послови. Куће се ките заставама, ћилимима, цвећем. Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред браћу; у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама. Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају српску химну. Све радосно, бесно и све као пијано.
Сељаци су оставили домове и отишли у варош да својим очима виде српску војску. Окупиле их се читаве гомиле. Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају. Нико не сме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута. Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве. Они су сад господари у својој кући. Ово су њихове улице, нису царске, и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.”
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и други мање познати романи, као што су: Невидбог Риста Ратковића, Легија смрти Каменка Суботића, Глувне чини Александра Илића, Циркузани Драгутина Илића Јеја и многи други.
Књигу Брђани погледајте ОВДЕ, а сва дела Светозара Ћоровића ОВДЕ.