Književna kritika kaže da je Svetozar Ćorović dosta uspešniji po svojim romanima nego po pripovetkama, ali vrlo često se pominju samo jedan ili dva njegova romana, dok su ostali pomalo zaboravljeni i čini se i da nisu toliko dostupni široj publici. Vrlo je važno napomenuti da je ovaj pisac napisao Stojana Mutikašu i Majčinu sultaniju, ali isto tako ne treba smetnuti s uma da zaslužuju pažnju i roman Baron iz Dangubice, Jarani i Ženidba Pere Karantana.
Odrastao u hercegovačkoj sredini, tačnije u Mostaru, pred prestanak turske vlasti i pojave Austrougara, književna dela Svetozara Ćorovića odišu upravo hercegovačkom atmosferom. Pišući, on donekle kritikuje sistem, ali i ljude koji vrednuju samo novac i zaboravljaju šta je istinsko bogatstvo. Mnogi naši pisci iz epohe realizma uticali su na njegovo stvaranje, a najpre bi trebalo izdvojiti Stevana Sremca, Jakova Ignjatovića, Radoja Domanovića, Petra Kočića i Sima Matavulja. Kočićev uticaj vidi se i na polju Ćorovićevih romana i na polju pripovedaka; vodeći se Matavuljevim Bakonjom, on je stvorio roman U ćelijama; ugledajući se na Sremca, Ignjatovića i Domanovića, nastali su romani Baron iz Dangubice i Ženidba Pere Karantana.
Svetozar Ćorović će pokušati da prikaže društvene odnose, kvalitete ljudi koji žive u malim sredinama, koji su, negde pod pritiskom društva ili okolnosti, sputani životom, izgubili svoj pravi put, pometeni su i treba ih vratiti u kolosek. Upravo roman Baron iz Dangubice govori o tome kako je dovoljno samo nešto malo da se desi i da stvori nemire i međusobne nesuglasice. Ovo Ćorovićevo delo prvi put je objavljeno 1901. godine i u njemu se očigledno vidi da je autor pisao po ugledu na Stevana Sremca. U pitanju je kratki humoristični roman, koji na momente podseća na Pop Ćiru i pop Spiru.
Radnja romana Baron iz Dangubice odvija se u Dangubici, u malom mestu gde se svi znaju i čiji stanovnici žive mirno, rado se posećuju, ali između pojedinih postoji i mala doza komšijske ljubomore. Međutim, ovu finu dangubičku atmosferu u jednom trenutku poremetiće i uzdrmaće dolazak bogatog Kuzmana iz Beča, čije će prisustvo posvađati čaršijske gazde Aćima i Jovana, koji zajedno sa suprugama zažele da ćerke udaju za bogatog zeta.
Svetozar Ćorović ovde ukazuje na to kako je duh gramzivosti upleo prste svuda i da moraš biti dovoljno razuman da ne poklekneš. Junacima romana izgleda kao da uopšte nisu važne moralne vrednosti i da su zarad bogatstva spremni da se odreknu i prijateljstva i mnogo čega još. Njima je najlakše da se zavade i nije više na prvom mestu ni lična sreća koliko je bitno imati nekog finansijski dobro stojećeg u familiji. Ono što raduje na samom kraju jeste da istina uvek pronalazi pravi put i da mora doći do izmirenja da bi se mirno živelo.
Po samom naslovu se može naslutiti sve ovo jer je baron osoba koja nosi neku od plemićkih titula. Ovaj baron u romanu Baron iz Dangubice Svetozara Ćorovića zove se Kuzman i ta je osoba koja unosi nemire u varošicu. Kao što se u Majčinoj sultaniji Milka zagleda ne u Šrederovu lepotu i osobine, nego u građanski sloj kom on pripada, tako i u ovom romanu Savku i Milku ne zanima Kuzmanov fizički izgled, već želja da budu plemićke gospođe.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi manje poznati romani, kao što su: Cirkuzani Dragutina Ilića Jeja, Bez oca i majke Pere Radulovića, Spahinica i Danica Stevana J. Jevtića, Suzana Božidara Savića, i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Baron iz Dangubice možete kupiti OVDE, a sva dela Svetozara Ćorovića koja je Portalibris objavio pogledajte OVDE.