Svetislav Stefanović (1877–1944) je najplodniji pesnik među novim srpskim pesnicima sa početka dvadesetog veka. Među uzorima mu je bio Laza Kostić. Tri knjige njegovih Pesama izašle su u Mostaru (1903, 1904. i 1905). Usledile su još dve knjige poezije Strofe i ritmovi (1919) i Granice (1928). Inspirisan poezijom engleskih, nemačkih, italijanskih pesnika koje je prevodio, poželeo je da stvori novu, slobodniju versifikaciju i originalniji pogled na svet kroz panteizam. Pisao je i prozna dela, drame, kao i književne eseje.

Opširnije o ovom autoru možete pročitati OVDE.