Стојан Новаковић (1842–1915) био је чувени филолог, књижевник, преводилац, дипломата, политичар и академик. Познат је по чланству у Српском ученом друштву, један је од оснивача и првих чланова Српске краљевске академије, као и оснивач и први председник Српске књижевне задруге.
Објавио је више значајних дела, међу којима су и Српска граматика (1894), Историја српске књижевности (1871), Васкрс државе српске (1904), Уставно питање и закони Карађорђева времена (1907).

Више информација о писцу можете пронаћи ОВДЕ.