Širin Ebadi je rođena u iranskom gradu Hamadanu. Potiče iz profesorske porodice koja se 1948. godine preselila u Teheran.

Ebadi je diplomirala pravo na Univerzitetu u Teheranu 1969 i položila pravosudni ispit odmah po diplomiranju. Iranska revolucija 1979. joj je donela degradaciju položaja jer je konzervativni kler insistirao na tome da je u islamu ženama zabranjeno da sude. Ona i druge žene sudije su protestovale i dobile nešto više položaje ali ne naročito povoljne, pa je ona konačno zatražila rano penzionisanje kada više nije mogla da podnese situaciju.

Sve njene molbe su odbijene i nije mogla da radi kao pravnik sve do 1993. Slobodno vreme je iskoristila da piše knjige i članke u iranskim časopisima koji su joj doneli široku popularnost.
Oktobra 2003. godine Ebadi je dobila Nobelovu nagradu za mir zbog hrabrosti u radu na unapređenju demokratije i ljudskih prava, posebno prava žena i dece. Nobelov komitet ju je istakao kao hrabru osobu koja se nikada nije ustručavala ne brinući o sopstvenoj bezbednosti. Narod u Iranu je to proslavio s ponosom, ali vlast nije.

Dodelu Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi neki posmatrači su videli kao implicitnu kritiku amričke politike na Srednjem Istoku, posebno američke invazije na Irak 2003.