Николај Васиљевич Гогољ (1809–1852) сматра се једним од најпознатијих писаца XIX века и утемељивачем руског реализма. Оставио је дубок траг у европској и светској књижевности, а нарочито је снажно утицао на стваралаштво Достојевског, Толстоја и Чехова. У својој прози кроз сатиру, гротеску и фантастику разобличава друштвене мане, судбину руског чиновништва и племства, положај „малог човека”, уз оштру критику бирократије и корумпираног система. Међу његовим најзначајнијим делима издвајају се романи Мртве душе и Тарас Буљба, драме Ревизор и Женидба, као и приповетке Шињел и Нос.