Nikola Lopičić (1909–1945) bio je uvaženi književnik i prosvetni radnik. U srednjoškolskim danima postao je deo đačke literarne družine Skerlić, sarađivao sa raznim časopisima, među kojima su Mladost, Venac, Srpski književni glasnik. Godine 1941. bio je na strani Narodnooslobodilačkog pokreta, dok je sledeće interniran u Albaniju. Oslobodivši se zatočeništva, pobegao je u Zagreb, ali je kao antifašista uhapšen i streljan. Za života je objavio samo zbirku pripovedaka Seljaci, a napisao je dve drame, jedan roman i više pesama.