Никола Лопичић (1909–1945) био је уважени књижевник и просветни радник. У средњошколским данима постао је део ђачке литерарне дружине Скерлић, сарађивао са разним часописима, међу којима су Младост, Венац, Српски књижевни гласник. Године 1941. био је на страни Народноослободилачког покрета, док је следеће интерниран у Албанију. Ослободивши се заточеништва, побегао је у Загреб, али је као антифашиста ухапшен и стрељан. За живота је објавио само збирку приповедака Сељаци, а написао је две драме, један роман и више песама.