Milutin Jovanović (1881–1935) se u srpskoj književnosti pojavio početkom 20. veka svojim pesmama pisanim po uzoru na Vojislava Ilića, Milana Rakića i Jovana Dučića. Objavio je dve zbirke pesama, od kojih je druga, objavljena 1908, imala priličnog uspeha i kod kritičara i kod publike. Njegovo glavno prozno delo je zbirka pripovedaka iz vojničkog života Neznani i zaboravljeni.