Милутин Јовановић
Милутин Јовановић (1881–1935) се у српској књижевности појавио почетком 20. века својим песмама писаним по узору на Војислава Илића, Милана Ракића и Јована Дучића. Објавио је две збирке песама, од којих је друга, објављена 1908, имала приличног успеха и код критичара и код публике. Његово главно прозно дело је збирка приповедака из војничког живота Незнани и заборављени.