Милан Савић (1845–1930) био је српски књижевник, позоришни критичар и преводилац. У Немачкој је стекао звање доктора филозофије. Радио је као гимназијски професор у Новом Саду, Зајечару и Горњем Карловцу, а био је секретар Матице српске и члан Управног одбора Друштва за Српско народно позориште. Љубав према књижевности и филозофији пренео је на своју ћерку – Аницу Савић Ребац. Писао је песме, приповетке, романе, позоришне комаде, путописе и књижевне есеје, а најзначајнија дела су му: Из српске књижевности, Из прошлих дана, Разни путеви, Одсудни тренуци и још многа друга.

Више о аутору сазнајте ОВДЕ.