Filis Karot ima dve diplome, sa univerziteta Braun i sa njujorškog Pravnog fakulteta. Bavi se advokaturom i visoka je sveštenica vikanskog reda. Časopis Jane ju je proglasio za jednu od najodvažnijih žena. Časopis Njujork ovu autorku opisuje kao jednu od najnaprednijih njujorških intelektualki. Karotova predaje i drži radionice u SAD i širom sveta.

***

Da je Erika Jong napisala neku epizodu Seksa i grada, to bi bile Ljubavne čini. To je priča koju će svaka žena razumeti… – Dženifer Hanter, autorka 21st Century Wicca

***

Šta je vika?

Vika je renesansa, ili obnova, prastare, autentične evropske religije koja je vladala pre hrišćanstva. Veoma je slična duhovnim ritualima i principima američkih Indijanaca i drugih domorodačkih naroda. Vikanstvo je u stvari deo neopaganstva za koje se smatra da ga je osnovao Englez Džerald Gardner 1930-ih.

Obično se smatra da reč vika ima indoevropski koren od vik” ili “veik” u značenju “savijanje ili oblikovanje”. Druga verzija je da potiče od staroengleske reči za “mudar”. Međutim, ima dokaza da se poreklo reči po fonološkim zakonima ne može vezati za indoevropske korenove. Ono se može pratiti unazad samo do staroengleskog perioda, odnosno do staroengleske reči za “wizard” (čarobnjak), koja za ženski rod ima oblik “wicce” od kojeg je nastala reč “witch” (veštica) u modernom engleskom.

Koji su duhovni principi vikanstva?

Vikanstvo je religija koja slavi život i božansko kao imanentno životu i sveprisutno u svetu. Božansko je neodvojivi deo univerzuma, sveta i čovečanstva u svim njihovim aspektima. Vike smatraju da je život dragocen i isprepletan sa božanskim koje postoji u svim stvarima. Vike duboko veruju u svetost života u svakom obliku i otud imaju duboko poštovanje prema njemu i etički princip da nikoga ne povređuju.

Duhovnost se postiže životom u harmoniji sa zemljom i prirodom. Vike imaju duboko poštovanje prema prirodi, svim njenim oblicima i bićima (zemlji, vazduhu, vodi, ljudima, životinjama, biljkama…), koje sve smatraju otelotvorenjem božanskog.

Vikanstvo je nedogmatsko. Ne postoji jedan vođa, guru ili propovednik, niti postoje knjige koje bi otkrivale apsolutnu istinu, već je vikanstvo sistem praktikovanja duhovnosti koje pojedincima dopušta da lično iskuse božansko u sebi, u drugima i u svetu. Božansko se shvata kao ženski (boginja) i muški princip (bog), ali se takođe shvata i kao sveobuhvatnost izvan/iznad roda i pola.

Ko se bavi vikanstvom?

Smatra se da je vikanstvo religija koja je u najvećem usponu, i da je struktura oko 71% ženske populacije, a 29% muške. Sledbenici su obično obrazovane, načitane i nezavisne ličnosti. Ima ih među lekarima, advokatima, vojnicima, psiholozima, umetnicima, učiteljima, itd. Smatra se da razlozi popularnosti leže u tome što je božanstvo i muško i žensko, a ne samo muško; da odgovara savremenom racionalnom, nezavisnom temperamentu; i da shvatanje prirode kao otelotvorenja božanskog pruža način na koji se može živeti u skladu s prirodom.

O kakvoj se magiji radi?

Smatra se da vikanska magija nema nikakve veze sa natprirodnim i sujeverjem. Umesto da se kroz molitvu traži pomoć ili intervencija spolja, vikanstvo upućuje da se posegne u sebe i za sopstvenom božanskom energijom. Svako činima može da kontroliše jedino samoga sebe.

Koja su osnovna vikanska pravila?

U vikanstvu važi zlatno pravilo, kao i u većini religija: ne čini drugima ono što ne želiš da drugi čine tebi. Geslo vikanstva je “ako ne štetiš nikome, radi što ti je volja”, pa je i lična odgovornost svakog pojedinca velika. Takođe važi i pravilo trostrukosti, tj. da će ti se trostruko vratiti sve što učiniš drugima. To znači da se i dobro i zlo trostruko vraća počinitelju.

Vikanska tradicija

Postoji mnogo linija vikanstva, mnogo različitih tradicija i podtradicija. Najpoznatiji su gardnerijansko vikanstvo, aleksandrijsko vikanstvo, dajansko vikanstvo… Opšteprihvaćene i informativne knjige koje objašnjavaju različite puteve paganstva su Drawing Down the Moon: Witches, Druids, Goddess-Worshippers and Other Pagans in America Today autrke Margot Adler i Pagan Pathways Grejema Harvija i Šarlote Hardman.

***

Filis Karot”