Према Речнику књижевних термина Тање Поповић анегдота је кратко сведочанство или прича о некој личности или догађају. Термин анегдота први пут се употребљава у византијској књижевности, у Тајној историји Прокопија из шестог века, где је повезана са једноставним говорним облицима, комичном скицом или виспреном причом, али и са непознатим или необјављеним делима. 
Захваљујући Андри Гавриловићу, који је прикупио анегдоте о нашим великанима књижевности и сабрао их у књизи Седамдесет анегдота из живота српских књижевника, ми данас имамо прилику да сазнамо низ занимљивости о нашим писцима. Ова књига је први пут објављена 1911. године, а аутор у предговору износи да су у њој само анегдоте за које је сигуран да их је он први објавио или да то тек у том издању чини. Такође, у његовој забелешци стоји да је извор нашао у традиционалној причи или је то пак лично сазнање, док је неки број нађен у архивама.
У књизи Седамдесет анегдота из живота српских књижевника читаћете о догодовштинама разних наших писаца, тачније овде су се нашла двадесет два писца, међу којима су и Доситеј Обрадовић, Ђура Јакшић, Милан Ђ. Милићевић, Стеван Сремац, Богобој Атанацковић, Јован Стерија Поповић, Сима Милутиновић Сарајлија, Вук Караџић и Љубомир Ненадовић.
Своју збирку Седамдесет анегдота из живота српских књижевника Андра Гавриловић отвара са интересантностима о Доситеју, српском просветитељу, а онда о Јоакиму Вујићу, истичући његов списатељски таленат, због ког су му се дивили упркос чињеници да је био сиромашан и да је изгледао као просјак.
Љубитељи Љубе Ненадовића и његових дела знају да је био нежења до краја живота, али да ли сте знали да је Милица Стојадиновић Српкиња, једна од првих наших песникиња, пријатељица Вука Караџића, била заљубљена у Љубу и да га често помиње у свом дневнику У Фрушкој гори 1854.?
Читаоцима ће бити необично да упознају Вука Караџића из нешто другачије перспективе, и да га виде као шаљивџију, који ће искористити прилику, у једној ситуацији са Василијем Лазићем, српским књижевником и правником, и рећи да, од свега на свету, „најслађа је млада удовица; тек нагорела”.
Међу страницама Седамдесет анегдота из живота српских књижевника крије се и тајна о особини Стевана Сремца која је присутна у многима од нас – сујеверје. Можда ћете се изненадити, а можда и не, али писац Зоне Замфирове, Поп Ћире и поп Спире, као и других дела свима познатих, није волео чувени број тринаест.
Андра Гавриловић нам представља и Богобоја Атанацковића, који се сматра оснивачем романтичарске приповетке у српској књижевности, а чији је роман Два идола Порталибрис реиздао у оквиру едиције Отргнуто од заборава, као несташног момка који је ђаком постао писац. Томе је допринело да Атанацковић, још у својим школским данима, буде донжуановске природе и да, захваљујући љубави према једној девојци, отвори себи пут у писању.
Ништа мање нису интригантне анегдоте које пронашао Андра Гавриловић о Симу Милутиновићу Сарајлији. Једно време је овај песник имао канцеларијски посао и био секретар Јовану Поповићу Стерији у Министарству просвете, али иако висока и озбиљна функција, Милутиновић није био у потпуности предан свом послу, те је било дана када се није појављивао. Догодовштина је Сарајлија имао напретек, а овде ћете прочитати и разлог због ког је био искључен из Карловачке гимназије.
Седамдесет анегдота из живота српских књижевника Андре Гавриловића обимом је невелика књига, али својом садржином сигурно да је и те како богата. Бројни куриозитети о славним личностима из српске књижевности заступљени су у њој, те је она пре свега вредно дело, а онда и посебно, јер открива много тога и читаоцу неће дозволити да је остави док не прочита и окрене и последњу страницу.
Подсећамо вас да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга занимљива дела, као што су Чича Илијине животињке Чича Илије Станојевића, Кнез Милош у причама Милана Ђ. Милићевића, Незнани и заборављени Милутина Јовановића, Дунавска улица Драгутина Илића Јеја. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Андре Гавриловића погледајте ОВДЕ.