Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Aleksandar Vidaković rođen je 11. septembra 1896. u Beogradu, a umro je 1. februara 1940. takođe u Beogradu. Bio je srpski  književnik, novinar i prevodilac. Godine 1915. preživeo je albansku golgotu i uspeo da stigne na Krf. Kada je engleska vlada uzela srpske đake na školovanje, i on je bio jedan od omladinaca u Engleskoj. Na univerzitetu u Oksfordu diplomirao je englesku književnost i filologiju kao najbolji od tri stotine pedeset poslatih učenika. Posle uspešno završenih studija vraća se u Srbiju, gde započinje novinarsku karijeru. Vidaković se bavio i književnim radom. Radio je u Srpskom književnom glasniku i Letopisu Matice srpske, gde je objavio više originalnih pregleda i osvrta na savremena zbivanja u engleskoj književnosti, nekoliko pripovedaka, knjigu reportaža Pisma iz Amerike i roman iz dubrovačkog života 16. stoleća – Marin Sorgo.

DubrovnikAleksandar Vidaković nakon čitanja o D’anuncijevom fantastičnom životu i mešanju luksuznog života i isposništva, dobija prvobitnu viziju o junaku kakav je Marin Sorgo. Vizija mladog aristokrate označava prvu fazu procesa stvaranja. Nakon ove ideje, pisac želi da je prikaže u istorijskom obliku, da iznese iskustvo sadašnjice, ali oslobođeno svih njenih slučajnosti da umetnički predstavi iskustvo svoje generacije u ogledalu vekova. Rešio se da svoj roman ispriča u Dubrovniku.

Građu za roman Marin Sorgo je Aleksandar Vidaković prikupljao u samom Dubrovniku dugo i brižljivo, a pomoću nje bi mogao, pored fotografskog prikaza, dati i materijalizaciju svoje fikcije. Skoro dve godine je pisac prikupljao materijal, iz knjiga, monografija, razgovora, i iz originalnih dokumenata u dubrovačkom arhivu. U toj brižljivosti, trudio se da bude veran kako istorijskim tako i kulturno-istorijskim činjenicama. U sećanju Aleksandra Vidakovića isticali su se istorijski podaci koji su u vezi sa njegovom glavnom idejom; skupljen materijal izabran je s obzirom na nju. Tema romana je opšta, nije ograničena samo na Dubrovnik. Prikazuje se jedno doba, jedan problem i jedna ličnost. Glavni junak romana Marin Sorgo je prikaz mladog aristokrate, koji je vaspitan strogo u tradiciji i po svom temperamentu, nerealnom prilaženju životu, i po svojoj uklupčanosti u veri i askezi, pripadao je eposi koja je prošla.

Marin Sorgo stavljen je pred četiri problema: verski, kao želja mlađeg sina za isposništvom i životom običnog askete; rasni, u njegovoj ljubavi prema Juditi, koja je jevrejske veroispovesti; klasni, u želji da ostane veran svome staležu, dok oseća da ga pitanje pravičnosti odvlači na suprotnu stranu; i socijalni problem, u borbi koja mu se nameće samim okolnostima. Aleksandar Vidaković je napravio nekoliko verzija romana. U tim verzijama problemi glavnog junaka su se menjali, ali konačan oblik, gde glavni problem postaje onaj socijalni, roman dobija nakon krize 1931. i 1932. godine. Roman Marin Sorgo svedoči o konfliktima između duhovnog i čulnog i o neodoljivoj težnji za umetničkim oblikovanjem tih konflikata. Javlja se i problem dijalekta, koji, da je prikazan verodostojno,  publika ne bi razumela, te se Aleksandar Vidaković rešio da uglavnom ostane pri dijalektu kojim je celo delo pisano, ali da ga prilagodi dubrovačkom.

Marin Sorgo je značajni pokušaj istorijskog romana u kome su se izrazili unutrašnji život jednog junaka i momenti procesa književnog stvaranja. Ovo je roman sa vekovnom temom, koja se istorijski prožima kroz sve generacije i dolazi do nas.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi manje poznati srpski romanopisci kao što su: Dragutin Ilić Jejo (Cirkuzani), Aleksandar Ilić (Gluvne  čini), Milan Vukasović (Srž ili Igra kosturova), David Pijade (Strast), Niko Bartulović (Na prelomu), Jaša Tomić (Nazareni, Trulež) i mnogi drugi.

Sva dela Aleksandra Vidakovića možete videti  OVDE, a roman Marin Sorgo OVDE.

 

 

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu