Александар Видаковић рођен је 11. септембра 1896. у Београду, а умро је 1. фебруара 1940. такође у Београду. Био је српски књижевник, новинар и преводилац. Године 1915. преживео је албанску голготу и успео да стигне на Крф. Када је енглеска влада узела српске ђаке на школовање, и он је био један од омладинаца у Енглеској. На универзитету у Оксфорду дипломирао је енглеску књижевност и филологију као најбољи од три стотине педесет послатих ученика. После успешно завршених студија враћа се у Србију, где започиње новинарску каријеру. Видаковић се бавио и књижевним радом. Радио је у Српском књижевном гласнику и Летопису Матице српске, где је објавио више оригиналних прегледа и осврта на савремена збивања у енглеској књижевности, неколико приповедака, књигу репортажа Писма из Америке и роман из дубровачког живота 16. столећа – Марин Сорго.
Александар Видаковић након читања о Д’анунцијевом фантастичном животу и мешању луксузног живота и испосништва, добија првобитну визију о јунаку какав је Марин Сорго. Визија младог аристократе означава прву фазу процеса стварања. Након ове идеје, писац жели да је прикаже у историјском облику, да изнесе искуство садашњице, али ослобођено свих њених случајности да уметнички представи искуство своје генерације у огледалу векова. Решио се да свој роман исприча у Дубровнику.
Грађу за роман Марин Сорго је Александар Видаковић прикупљао у самом Дубровнику дуго и брижљиво, а помоћу ње би могао, поред фотографског приказа, дати и материјализацију своје фикције. Скоро две године је писац прикупљао материјал, из књига, монографија, разговора, и из оригиналних докумената у дубровачком архиву. У тој брижљивости, трудио се да буде веран како историјским тако и културно-историјским чињеницама. У сећању Александра Видаковића истицали су се историјски подаци који су у вези са његовом главном идејом; скупљен материјал изабран је с обзиром на њу. Тема романа је општа, није ограничена само на Дубровник. Приказује се једно доба, један проблем и једна личност. Главни јунак романа Марин Сорго је приказ младог аристократе, који је васпитан строго у традицији и по свом темпераменту, нереалном прилажењу животу, и по својој уклупчаности у вери и аскези, припадао је епоси која је прошла.
Марин Сорго стављен је пред четири проблема: верски, као жеља млађег сина за испосништвом и животом обичног аскете; расни, у његовој љубави према Јудити, која је јеврејске вероисповести; класни, у жељи да остане веран своме сталежу, док осећа да га питање правичности одвлачи на супротну страну; и социјални проблем, у борби која му се намеће самим околностима. Александар Видаковић је направио неколико верзија романа. У тим верзијама проблеми главног јунака су се мењали, али коначан облик, где главни проблем постаје онај социјални, роман добија након кризе 1931. и 1932. године. Роман Марин Сорго сведочи о конфликтима између духовног и чулног и о неодољивој тежњи за уметничким обликовањем тих конфликата. Јавља се и проблем дијалекта, који, да је приказан веродостојно, публика не би разумела, те се Александар Видаковић решио да углавном остане при дијалекту којим је цело дело писано, али да га прилагоди дубровачком.
Марин Сорго је значајни покушај историјског романа у коме су се изразили унутрашњи живот једног јунака и моменти процеса књижевног стварања. Ово је роман са вековном темом, која се историјски прожима кроз све генерације и долази до нас.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати српски романописци као што су: Драгутин Илић Јејо (Циркузани), Александар Илић (Глувне чини), Милан Вукасовић (Срж или Игра костурова), Давид Пијаде (Страст), Нико Бартуловић (На прелому), Јаша Томић (Назарени, Трулеж) и многи други.
Сва дела Александра Видаковића можете видети ОВДЕ, а роман Марин Сорго ОВДЕ.