Ширин Ебади је рођена у иранском граду Хамадану. Потиче из професорске породице која се 1948. године преселила у Техеран.

Ебади је дипломирала право на Универзитету у Техерану 1969 и положила правосудни испит одмах по дипломирању. Иранска револуција 1979. јој је донела деградацију положаја јер је конзервативни клер инсистирао на томе да је у исламу женама забрањено да суде. Она и друге жене судије су протестовале и добиле нешто више положаје али не нарочито повољне, па је она коначно затражила рано пензионисање када више није могла да поднесе ситуацију.

Све њене молбе су одбијене и није могла да ради као правник све до 1993. Слободно време је искористила да пише књиге и чланке у иранским часописима који су јој донели широку популарност.
Октобра 2003. године Ебади је добила Нобелову награду за мир због храбрости у раду на унапређењу демократије и људских права, посебно права жена и деце. Нобелов комитет ју је истакао као храбру особу која се никада није устручавала не бринући о сопственој безбедности. Народ у Ирану је то прославио с поносом, али власт није.

Доделу Нобелове награде за мир Ширин Ебади неки посматрачи су видели као имплицитну критику амричке политике на Средњем Истоку, посебно америчке инвазије на Ирак 2003.