Душан Васиљев (1900–1924) је српски експресионистички песник, најпознатији по песмама Човек пева после рата и Плач Матере Божије. Поезија Душана Васиљева махом је везана за трагичан живот који је имао: након губитка мајке и очевог одласка у рат, морао се сâм старати о остатку породице, да би потом и он учествовао у ратовима, због којег му се здравствено стање врло погоршало. Умро је са само 24 године. Централно место у његовој поезији отуда има управо мотив рата, дефетизам и нихилистичко виђење света.