Громобран свемира

Громобран Свемира (1921) представља једно од најзначајнијих и најпровокативнијих остварења српске авангардне књижевности. Реч је о жанровски разнородној збирци поетичких, есејистичких и приповедних текстова, у којима Винавер објашњава основне постулате експресионистичке уметности: напуштање традиционалних књижевних облика, успостављање специфичног односа према језику, ритму и музици, изражавање егзистенцијалног бесмисла након Првог светског рата. Књига садржи Манифест експресионистичке школе, есеје о великим композиторима, чиме Винавер афирмише култ музике, као и есеј о Његошу, кога цени изнад свих српских песника.