Опис
САДРЖАЈ
Последња воља пишчева о објављивању ове књиге
Предговор пишчев од 4. маја 1874
I. Спољашњи одношаји Србије у време топчидерске катастрофе – Проглашење Милана М. Обреновића за кнеза српског – Берат са наследством
II. Одношаји са Русијом и са Угарском после топчидерске катастрофе – Како владе ових двеју држава оцењују одлуку Кнежевског намесништва да предузме уставно преображење Србије
III. Oдношаји са Русијом за време француско-немачкога рата
IV. Одношаји са краљевином Јелинском за време заплета турско-јелинског (1868–1869) и за време француско-немачкога рата
V. Одношаји са Црном Гором
VI. Одношаји са Аустроугарском монархијом
Аустро-хрватске мутње по Босни за сједињење с Хрватском (стр. 121) – Предлог од аустроугарске стране за закључење једног уговора војно-политичке природе са изгледима придружења Србији: Босне, Херцеговине и Старе Србије (стр. 140) – Бајстова нота од 11. новембра 1870. (стр. 146) – Дунавско и ђердапско питање пред европском
конференцијом у Лондону (стр. 152)
VII. Пут кнеза Милана у Ливадију – Бољи обрт одношаја с Русијом
VIII. Одношаји са Отоманском портом
Рад на дипломатском пољу да се Србија не спречава у праву да сама себи устав даје (стр. 237) – Намесништво захтева од Порте да се дигне Осман-паша, валија босански (стр. 250) – Заступање текућих послова код Порте (стр. 255) – Рад о вези жељезничкој (стр 261) – Преговори о Малом Зворнику (стр. 263)
IX. Рад на пољу просвете и цркве у пределима саплемених народа у Турској, нарочито у Старој Србији – Црквено питање бугарско.
X. Комбинације о народним тежњама
Спремање земљишта да се Босна и Херцеговина управно присаједине Србији (стр. 312) – Покушај да се Србија прогласи за независну краљевину (стр. 332)
Рецензије
Још нема коментара.