Никола Томазео (1802–1874) био је италијански и српски писац, који је већи део животног и радног века провео у иностранству, у Италији и Француској. Иако је од детињства користио италијански, који је и доминирао у Шибенику, одакле потиче, након познанства са Спиридоном Поповићем наново је научио свој матерњи језик – српски, као и ћирилицу. Поштовао је српску народну песму и уопште сматрао Словене и Србе врло значајним у Европи. Најпознатији спис су му Филозофске студије, док су Искрице, есеји о култури народа из ког потиче, једино дело написано нашим језиком.