Друга књига о народним обичајима и веровањима Ваља се, не ваља се 2 др Милана Јовановића Батутa неминовно ће изазвати одушевљење читалаца са нашег поднебља. Овај лекар и народни просветитељ је написао брјне књиге како би људима скренуо пажњу да чувају здравље, избегавају опасности и негују болесне на најбољи начин. У овим делима показује колико се посветио проучавању народног живота како би детаљно описао грешке везане за ореде и обичаје!
Можемо видети да он ниј био обичан лекар, већ човек који је дубоко разумео и народне обичаје и стил живота. И то не као површни посматрач, већ као неко ко је умео да препозна њихов значај за здравље и свакодневицу људи.
ЖИВА СЛИКА НАРОДНОГ ЖИВОТА
У књизи Ваља се не ваља се 2 Милан Јовановић Батут издвојио је најтипичније обичаје и веровања која су пратила жену кроз трудноћу, порођај и прве дане бриге о новорођенчету. И ту лежи чар његовог дела – он нам показује једну живу слику културе, свакодневице и народног искуства. А све то је изречено кроз правила о томе шта се „ваља“ и „не ваља“ у народу.
Посебно скреће пажњу што Батут не стаје на пуком набрајању, већ са изузетним осећајем да проникне у суштину народне мисли, користећи разум показује да међу тим обичајима има и дивних, племенитих и корисних пракси, али и оних који су били опасни по здравље и које је требало превазићи.
ВЕРОВАЊА УМЕСТО НАУКЕ
Читајући књигу Ваља се не ваља се 2 Милана Јовановића Батута, као да гледамо кроз прозор у прошлост. У време када су народна веровања била једина наука којој се веровало. А аутор, са својим лекарским знањем и дубоким разумевањем човека, даје нам непроценљив водич кроз важне животне тренутке: трудноћу, порођај и прве дане са новорођенчетом.
У књизи „Ваља се, не ваља се два“ Милан Јовановић Батут посебно скреће пажњу на бројне опасне биљке које су народ користио током порођаја и у нези новорођенчета. О њиховом дејству је постојало тек делимично знање – довољно да се верује у њихову моћ, али недовољно да би се схватиле стварне опасности које оне носе.
ЧИСТОЋА И НЕЧИСТОЋА
„Ваља се, не ваља се два“ такође открива колико су основна хигијенска правила била недовољно позната. Жене су често рађале у условима који нису били сасвим чисти. А ни бебе нису увек долазиле на свет у здравом окружењу. Народ није разумео да се болести могу преносити телесним течностима. Или да труљење ткива носи смртну опасност. Веровало се у бројне празноверице без икаквог реалног упоришта. Све то је додатно отежавало женама и деци тај најосетљивији период.
Ипак, Ваља се, не ваља се 2 не приказује прошлост само у црним тоновима. Пажљиво су издвојени најкориснији, али и они одвратни, опасни пагански обичаји. Милан Јовановић Батут као лекар хвали оне норме које су трудну жену и породиљу штитили до тешких послова. Тиме показују бригу за жену и њену безбедност. Иако истиче да веровање да ће се „нешто лоше десити мајци или детету ако се правило прекрши“ нема стварног утемељења. Он генерално допушта, па чак и подржава, оне обичаје који су у складу са природом и који су заиста могли да помогну здрављу.
НЕМА ПОШТЕДЕ ЗА ТРУДНИЦЕ
С друге стране, Батут оштро примећује да је у народу дуго постојао немар према трудницама и породиљама. Жене су неретко терали да обављају послове који су били директно опасни по њихов живот, трудноћу или по дете. Тиме су угрожавали оно што је требало да буде највише чувано и заштићено. Ваљда су као контраст таквом поступању настали поштедни обичаји.
Срећом, већина тих штетних обичаја није се одржала до данас – вероватно захваљујући управо личностима попут Милана Јовановића Батута. Он и њему слични су су својим радом и књигама, као што је „Ваља се, не ваља се 2“, указали на њихове опасности. Ипак, понеки траг тог света остао је у причама наших бака и дека. Као ехо старих времена, али, незаписани, нестали би са њима.
Зато су Батутови описи у књизи „Ваља се, не ваља се 2“ драгоцени. Они нису само научна грађа за историчаре и етнографе, већ и путовање у прошлост за све нас. Ова књига омогућава да завиримо у та прохујала времена. Да откријемо на који су се начин наши преци сналазили у најважнијим тренуцима живота, у време трудноће, порођаја и бриге о детету. Приказује нам се наша култура изнутра, са свим њеним врлинама и заблудама.
Ово дело има своје важно место у Порталибрисовој едицији Отргнуто од заборава уз дела Симе Тројановића, Луке Грђића Бјелокосића,Тихомира Р. Ђорђевића.