У књизи Тихомира Р. Ђорђевића Наш народни живот I сакупљени су чланци који обрађују различите теме. Од чувања невиности младе и општег захтева да девојке невине улазе у брак, преко арбанашких песама и споменика – турбета, па све до текстова о познавању пушке по пуцњу, о „сребрном цару” и о кривичним празноверицама.
Када је у питању проблем невиности младе, Ђорђевић у књизи Наш народни живот 1 полази од народних песама и истиче да су у њима сачуване и фразе попут „невеста јоште нељубљена”.
ОДЛАГАЊЕ БРАЧНИХ ОДНОСА
Затим прелази на феномен да су млади брачни парови понекад чак и након венчања на извесно време одлагали испуњење брачних дужности. Он то објашњава празноверицама о демонима. То су веровања слична онима које се јављају у апокрифној причи о Товији. Народна предања и песме показују свест о психолошким и физичким опасностима које би могли да донесу прерани односи одмах након закључења брака.
С тим се слаже и Милан Јовановић Батут у књизи Ваља се – не ваља, где наглашава да први брачни односи изазивају „буру у телу” и да је потребно бити обазрив. Батут саветује да се млади не венчавају и не приступају интимности уколико су болесни, имају грозницу или ако су мушкарци исцрпљени од пољских радова. Јер и њихово телесно стање може бити опасно.
Према делу Наш народни живот 1 Тихомира Р. Ђорђевића у нашем народу постојали су различити начини да се овај период одлагања реши. У појединим крајевима млада би првих ноћи спавала са девером – али у братско-сестринском односу. Или са деверушама. Притом је имала времена да се постепено навикне на ново домаћинство и смири пред брачни чин. Тиме је уједно добијала и осећај да је заштићена од укућана, посебно од младожењине браће и сестара.
Понегде је чак и свекрва прве ноћи проводила са младенцима. Практични разлози су такође постојали. Ако је у кући живело много укућана, а младенци спавали у заједничкој соби, одлагање је било природан начин да се избегне нелагода. Ђорђевић истиче и феномен посебних „брачних ложница”, које су макар у кутку просторије давале младенцима нешто приватности.
ПРОВЕРА ДЕВОЈАЧКЕ НЕВИНОСТИ
Ђорђевић у збирци текстова Наш народни живот 1 помиње и да је овај обичај уздржавања имао и функцију провере невиности. Како није било поузданог начина да се утврди да ли је млада девица, у неким песмама и легендама јавља се мотив да младожења сумњичаво држи невесту годину дана без односа. Ако за то време не роди дете, сматрало се да је била невина. Вероватно је и само одлагање интимности имало сврху да младожења и његова породица стекну сигурност да млада није унела туђе дете у брак.
Ипак, на основу Ђорђевићевих истраживања, види се да нашем човеку у прошлости – и женама и мушкарцима – нису били страни страст, прељуба или односи пре брака. Страх од „подметнутог детета” био је снажно повезан са мушком чашћу.
МЛАДАЛАЧКА РЕАКЦИЈА НА ПРВЕ ОДНОСЕ
Стид од сексуалних односа, било међу супругама који се познају или који су били спојени уговореним браковима, често је постојао. Први односи, након дуге апстиненције, били су и психички и физички шок, а у хришћанској традицији носили су и обележје греха.По томе се види да у књизи Наш народни живот 1 аутор познаје различите слојеве наше традиције, митологије, историје…
ОДАГНАТИ ЗЛО
Да би се зло одгнало од младенаца, прибегавало се разним поступцима. Молитвама, благосиљању постеље, стављању соли, подизању ларме. Иако су ови ритуали делом плод празноверја, имали су и позитиван психолошки ефекат. Уплашени младенци осећали су се заштићеним и лакше се опуштали пред брачни живот.
ВЕЗЕ СРПСКИХ И АРБАНАШКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА
Један део књиге Наш народни живот 1 посвећен је и арбанашким народним песмама, које представљају део усмене традиције народа што је живео у непосредном додиру са нашим. По садржини оне често личе на српске јуначке песме. Али је у њима манир да више говоре о скоријим догађајима него о далекој прошлости. Ђорђевићна примеру три песме о истим темама пореди нашу и арбанашку традицију.
У једној су јунаци Мујо и Алил, познати и из наших песама.
Друга има скоро истоветну садржину као Ропство Јанковић Стојана.
У трећој је предмет исти као у нашој песми о мртвом брату који долази да обиђе далеко удату сестру. Он наглашава да се у арбанашкој поезији јављају и јунаци какви су Ђерзелез Алија или Краљевић Марко. То показује прожимање двеју културних традиција.
Научни чланци из збирке Наш народни живот 1 Тихомира Ђорђевића уз његова остала дела, као и књиге Луке Грђића Бјелокосића и Симе Тројановића, омогућавају да се наша прошлост дубље разуме кроз визуру етнологије, те такви наслови чине важан сегмент Порталибрисове едиције „Отргнуто од заборава”.
Сва дела овог писца можете пронаћи ОВДЕ.