Бранислав Брана Цветковић (1875–1942) био је српски књижевник, драмски писац, глумац и редитељ.
Бранино школовање
Родио се у Књажевцу, одакле је због Турака пребегао са својом породицом у Београд, где је учио основну школу и гимназију. У средњој школи његов наставник Ђорђе Крстић, познати српски сликар, запазио је његов таленат и усмерио га ка сликарству. Није само откривен овај његов дар у гимназијским данима него је убрзо показао да је заинтересован и за књижевност и за глуму. Већ тада је покренуо хумористичке листове Ђаво и Церекало. Након завршетка средње школе уписао се као државни стипендиста на студије сликарства у Минхену, али је све време током студирања и писао. По повратку у Београд, са стеченом дипломом, Бранислав Брана Цветковић ипак је одлучио да се бави књижевношћу, а не сликарством и цртањем. Ишао је и на часове глуме и био члан путујућих позоришних дружина. Наравно, желео је и да буде члан Народног позоришта.
Бранин Орфеум и позоришни рад
У једном тренутку одлучио је и да отвори своје позориште у Београду. Тако је настао Орфеум, који је почео да ради 20. августа 1899. године, а окупљао је многа позната глумачка имена. Ово позориште важило је за једно од најпосећенијих и имало је најзанимљивији репертоар. Током Првог светског рата Орфеум није радио; обновљен је 1926. и функционисао до 1929, када се Брана пензионисао. За време рата био је у изгнанству, проводио је време са српском војском и био инспектор војничких позоришта. Прешао је преко Албаније; на Крфу и у Солуну је организовао позоришне представе за српску војску. Интересантан је податак да је за време боравка на Крфу успео да сарађује са Српским новинама, за које пише родољубиве песме.
Брана као књижевник и уредник часописа
Бранислав Брана Цветковић врло је значајан и као писац и као уредник листова. Поред часописа Ђаво и Церекало, покренуо је и хумористично-сатирични лист Сатир, који је био најпопуларнији и вероватно најбољи, а у њему су објављивали и Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Драгомир Брзак, Милорад Митровић и други велики писци… Сам Брана сарађивао је са многим листовима, међу којима су Босанска вила, Мали журнал, Бранково коло, Српска застава, Политика… Један је и од оснивача Политике за децу – чини се да је највише стварао за децу: приче, песме, шале, и њих је илустровао. Потписивао се као „Браца Брана”, „Чика Брана”, а његове Зунзарина палача, Врло ретка приповетка или Прича о ваљушку и дан-данас су веома популарне. Бранислав Брана Цветковић био је аутор и бројних стрип-песама, карикатура, загонетки, ребуса, а деца можда највише воле да погледају и његове цртеже. У својим делима користи хумор како би читаоце забавио, али врло је важно и што он на хумористичан начин жели да искритикује рђаву особину и понашање, па деца тако кроз игру и шалу уче.
Приказујући друштвено-политички период у међуратном добу, заузео је водеће место међу нашим сатиричарима. Писао је и драмске текстове и иза њега је остало више једночинки, али и комада у више чинова. Посебну вредност имају његова ратна сећања и записи из Београда. Порталибрис у својој едицији Отргнуто од заборава прво ће објавити Бранине приче.
Бранислав Брана Цветковић умро је за време окупације 1942. године у Београду.
Сва дела Бранислава Бране Цветковића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ.