Документарно дело Белешке из окупираног Београда Лазара Лазаревића представља снажан и емотиван приказ страдања Београђана, односно оних људи који су у Београду остали током окупације у Првом светском рату. Аутор нам, кроз своје белешке, жели приближити њихов тежак живот у неслободном граду, осветљавајући суровост њихове реалности и патње које су поднели. Његова намера је да овим књижевно уобличеним белешкама подсети на трпљења мука, кроз које су ти људи прошли.
И да у тренутку настанка дела обавести нове генерације које нису тај ужас искусиле о многим тешким ситуацијама кроз које су можда и њихови преци прошли. И тако, преноси њима и нама данас тешке невоље које су грађани под аустроугарском окупацијом пролазили, а посебно наглашава разлику између турског и немачког окупатора.
Лазаревић истиче да су, као и њихови преци под Турцима, Београђани патили под влашћу немачких и мађарских трупа. Бележи дан (25. септемба када су 1915. године окупатори ушли у Београд, али и тренутак ослобођења 19. октобра 1918. године, када су српске снаге коначно ослободиле град. Аутор Белешки из окупираног Београда поносно истиче да се Срби немају чега стидети када је реч о овом делу историје, док су сведочанства о германској војсци и управи у граду итекако за срамоту.
БРУТАЛНОСТ И НЕХУМАНОСТ
Кроз детаљан опис притисака и понижења која су чинили окупатори, Лазаревић евоцира чести натуралистичке слике бруталности и нехуманости, говорећи о убиствима, пљачкама и паљењу, али приказује и оно духовно најтеже: опхођење окупатора према Београђанима без имало поштовања И људскости. Његово писање осветљава српски осветнички дух који је био присутан у народу, па И у душама Београђана, с нагласком на то да су, и поред свих страдања, задржали част и достојанство.
У Белешкама из окупираног Београда, Лазаревић не само да бележи историјске догађаје, већ преноси и снажну поруку о отпорности и борби народа, што чини ово дело значајним сведочанством о једном од најтежих периода у српској историји.
ХРАБРОСТ И ТРПЉЕЊЕ ОДЛАСКА АЛИ И ОСТАНКА
Иако се у јавности много чешће прича о трагичном и мучном преласку преко Албаније у коме је страдало много војске али и обичног народа, ипак није лоше осврнути се и на животе оних који су морали да остану, који нису кренули у правом тренутку или су се надали да окупатори неће бити толико окрутни и да ће њихов останак бити својеврсно чување огњишта, док се наша војска поново не врати да град и земљу ослободи. И управо то омогућавају Белешке из окупираног Београда.
Ово дело је врло важан документ. који чува од заборава не само на оно што су Германи на нашем простору (у два наврата) били спремни да чине народу, већ уопште на то шта је човек као биће у стању да уради када нема моралне скрупуле, када нема оно људско ин хумано у себи – потребу да буде макар цивилизован, достојанствен… Сведочанства да моћни војници и управа нису презали скоро ни од чега заиста запањују, када знамо да је у питању царска цивилизована нација, која се поноси својим научницима, филозофима, сликарима, музичарима.
ВОЈНИЦИ ПРОФИТЕРИ
Невероватно је да су аустроугарски војници, који су већ добро живели у Београду, покушавали да повећањем цене хране зараде још, да осим својих нормалних потреба за станом и пратећим потрепштинама гледају да свакодневно угађају својим најлуђим жељама, повећају своје луксузе, како су им расли апетити, а све на рачун грађана који су сада били у улози послужитеља.
ДА ЛИ СУ БОГАТИ ПЛАКАЛИ ЗА ЛУКСУЗОМ
У Белешкама из окупираног Београда наићи ћемо на слике бивших београдких професора, индустријалаца, рентијера који су живели лагодан стил живота, као образовани слој или предузимљива пословна елита, али сада су сви они сатерани у сутеренске станове и мале собе, одузимане су им све лепе ствари које су током живота зарадили, па и при одласку аустроугарски војници су им односили скупе комаде намештаја, уметничке предмете, инструменте. Па ипак, Белешке из окупираног Београда постављају питање: да ли су на известан начин ти грађани очекивали превише? Да живе нормално и мирно, уживајући своје богатство (можда и сумњиво стечено), да свирају, иду у позориште, да им деца иду у школу, да имају квалитетну храну, док су се њихови сународници, у великој мери средњи и сиромашни слој народа, потуцали по албанским планинским врлетима, борећи се за голи живот, за мало снаге да се не смрзну и остану крај пута, за мало среће да преживе и спасу своју скоро промрзлу децу.
У том смислу, Белешке из окупираног Београда помало ипак личе на кукњаву размажених градских госпођица, што због некаквог рата не могу да набаве француске парфеме, о чему сведочи и Селенић у роману Писмо-глава.
ЖИВОТ ПОД ОКУПАЦИЈОМ О КОМЕ СЕ НЕ ЗНА МНОГО
Све у свему, Белешке из окупираног Београда свакако су значајан документарни спис Лазара Лазаревића, јер нам ипак дају слику једне стварности о којој се не зна много и за коју данас нема сведока. Можда је најупадљивије да представља показатељ каквим се средствима репресије и изнуђивања новца служио окупатор и у коликој мери је то слично с многим домаћим властима, чији представници су заправо гледали само личну корист, грабљење материјалних добара, уживање, без имало емпатије према народу од кога се отима и који се унижава и злоупотребљава.
Белешке из окупираног Београда Лазара Лазаревића свакако је штиво које љубитељи историје, али И сви заинтересовани за Београд кроз векове треба да прочитају…
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је издао доста дела о животу под окупацијом као што су Трагични дани Београда, Под Немцима Божидара С. Николајевића, Успомене из окупације Стевана Максимовића итд-