Zarija R. Popović, naš autor iz južnih krajeva, prepoznatljiv je upravo po pričama iz svoga kraja, u kojima, poput Bore Stankovića, beleži i na umetnički način čuva od zaborava mentalitet, stil života i suštinski specifičan sistem vrednosti našeg čoveka, koji je na južnim prostorima najviše primio istočnjačku filozofiju i kulturni uticaj.
Međutim, u ovoj knjizi „Veliki nacionalni kompozitor i Pred Kosovom” on se predstavlja sasvim drukčije, s jedne strane kao poznavalac muzičke umetnosti, pišući o Josifu Marinkoviću, a s druge kao svedok istorijskih previranja o kojima vodi dnevnik, dakle, autor je i dokumentarne građe.
Esej idealan za školske ustanove
Kada bi se ličnosti zadužene za školske programe odlučili da za mlade pripreme najbolje i najlepše napisane izvore znanja iz oblasti istorije umetnosti, u tom izboru svakako bi se našao duži esej „Veliki nacionalni kompozitor”, jer Zarija R. Popović, sjajan pripovedač u umetničkoj prozi, svoju veštinu je iskoristio da čak i potpunim nepoznavaocima naše istorije muzike predoči zašto je Josif Marinković veliko ime i u kakvom odnosu stoji sa svojim prethodnicima. Upravo tim informacijama on i započinje ovaj kvalitetni esej:
„Iza Kornelija Stankovića, koji je prvi obeležio brazdu srpskoj nacionalnoj muzici i dao joj pravac, došao je Josif Marinković. Stanković zbog kratkoga života nije dospeo da brazdu proširi; Marinković je i proširio i dubinom povukao. Zato Stanković i Marinković čine epohu u našoj nacionalnoj muzici.”
O Marinkovićevom detinjstvu, ali i karijeri
Govreći u „Velikom naconalnom kompozitoru” o Marinkoviću, Zarija ne propušta da se osvrne na njegovo detinjstvo, porodičnu podršku i na taj način nekako daje i današnjim roditeljima putokaz kako se ponašati i na koji način gajiti odnos prema muzici kod talentovanih mališana.
„Josif je kao odojče uspavljivan pesmom, rastao uz pesmu, da se zatim, kao detetu prijemčive duše, utisnu harmonski zvuci i da zavoli muzičku umetnost. I on otpočne svirati u svaki instrument koji bi mu do ruku došao: tamburu, gitar, harmoniku i klavir. Njegovoj strini pevačici nije ostalo nezapaženo kako se neobično razvija sluh u ovoga mališana, kao i njegova velika ljubav prema muzičkoj umetnosti, te ga stane podstrekavati da uči muziku. Ovo je sve pojačavalo Marinkovićevu ljubav prema muzici i utvrđivalo ga u nameri da se oda toj umetnosti.”
Zarija vrlo precizno definiše i šta je to što čini dobrog kompozitora, pokazujući da Marinković ima upravo te osobine:
„Kao što se iz ove vidi, karakteristika je svih kompozicija Marinkovićevih: živi refleks pesnikovih osećanja, precizna ilustracija pesnikovih misli.”
Tradicionalni elementi u umetničkoj muzici
Ono što je najvažnije, i nekako nakarakterističnije za sve naše uspešne kompozitore, ili bar za većinu, Zarija R. Popović vrlo jasno opisuje u knjizi „Veliki nacionalni kompozitor i Pred Kosovom”, a to je upravo sposobnost naših muzičkih stvaralaca da pišu muziku koja ima karakteristike narodne, ima taj tradicionalni element, ali je ipak umetnička.
„Za divljenje je uspešna upotreba narodnih motiva – onih koji su iz detinjstva očuvani u svesti ili docnije prinovljeni, ali je za veće divljenje kompozicija iz krajeva u kojima nije živeo kompozitor, te ih s izvora nije mogao crpsti neposredno. Mislimo na kompoziciju „Stojanke” od Drag. J. Ilića. Motiv tako poznat našoj svesti, toliko prijatan našem sluhu; ali ne bismo mogli da objasnimo iz koje je pesme narodne ili gde smo nešto sasvim slično čuli. Velimo slično, jer kompozitor nije pozajmio melodiju, nego je u duhu tih melodija stvorio svoju melodiju.”
Na kraju elaboracije i mnogih analiza stvaralaštva Josifa Marinkovića u eseju „Veliki nacionalni kompozitor” Zarija R. Popović iskazuje tople reči iskrenog poštovanja i prijateljstva prema njemu, što je prilično retko u našoj književnosti.
Majstor dukumentarnih istorijskih zapisa
Sa druge strane, spis „Pred Kosovom” (koji izlazi u Portalibrisovoj knjizi „Veliki nacionalni kompozitor i Pred Kosovom”) predstavlja neku vrstu dnevničkih zapisa, odnosno umetničke obrade autorovih zapažanja o istorijskim događanjima kojima je svedočio, pa i sam ovaj spis naziva Beleščicama iz doba 1875–1878. godine. U pitanju je vreme oslobađanja od Turaka, koje današnjem čoveku može delovati kao neka kratka ofanziva koja se srećno završava po naš narod. Ali u praksi u pitanju je bilo dugo i mukotrpno oslobađanje jednog po jednog dela zemlje, o čemu svedoči spis „Pred Kosovom”, gde je taj proces na jugu trajao dugo i bio vrlo opasan i naporan za naš narod na tom prostoru. I to je ono što se često zaboravlja, ali, zahvaljujući piscima kao što je Zarija R. Popović, pravi tragaoci za istorijskim istinama pronaći će odgovore.
Autor nam daje sliku kako bi trebalo da izgleda prikazivanje istorije iz vizure učesnika, odnosno običnih ljudi iz naroda, u čemu je i najveća vrednost i intrigantnost zapisa u knjizi „Veliki nacionalni kompozitor i Pred Kosovom”, koji ne daju čitaocu da ih ni na minut ostavi do poslednje korice…
Portalibris je u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdao dela mnogih zaboravljenih pisaca među kojima su Milan Đ. Milićević, Svetomir Nikolajević, Milica Janković itd.
Sva dela Zarije R. Popovića možete videti OVDE.