Grigorije Božović, istaknuti srpski pisac i publicista iz prve polovine 20. veka, posvetio je knjigu Uzgredni zapisi Staroj Raškoj i Kosovu i Metohiji, i svoj kompleksnosti života u jednoj multinacionalnoj i multikulturalnoj oblasti.
Žanrovsko određenje
Mnogi proučavaoci Grigorija Božović Uzgredne zapise svrstavaju u putopise. I zaista ovo delo pokazuje mnogo odlika ne samo putopisne nego i memoarske proze. Pisac nam iznosi svoje utiske o predelima kroz koje putuje, o prirodnim odlikama toga kraja, njegovim žiteljima, njihovim običajima i kulturi, istoriji. Sa druge strane, Grigorije Božović nam govori o ljudima koje je lično poznavao (ili je barem njegov pripovedač poznavao), što Uzgredne zapise dovodi u vezu sa memoarskom prozom.
Sama kompoziciona podela na poglavlja takođe odaje utisak da se radi o putopisu. Uzgredni zapisi podeljeni su, maltene geografski, na dve celine: Po Rasu i Po Drenici. U okviru obe ove celine Božović nas upoznaje ili sa značajnim ljudima ovih oblasti ili sa čuvenim lokalitetima, prenoseći nas iz sadašnjosti u istoriju.
Najčešće se odmah iz samih naslova pojedinih poglavlja daje naslutiti o čemu će se u njima govoriti. Po Rasu nosi sledeća poglavlja Poslednji oklopnik, Za robovanja, Grêdom, Mirjana Maslovarić, Vazdašnji saputnik, Uklesani zakoni, Salkovićeva knežina, Sa zelene londže, Dilberaga Ljutić, a Po Drenici sledeća: Pokraj Azem Bejtina zgarišta, Glasita Drenica, Arnautska predusretljivost, Dreničko žaljenje, Zarobljena Kolašinka, Arnautsko gostoljublje, Krajmirovački barjaktar, Arnautska pristojnost, Stojna Devička.
Pisac će u ovim pričama govoriti o tragičnim i potresnim sudbinama ljudi koje je sam poznavao, pa se zbog toga one čitaju i kao autentična svedočanstva o jednom vremenu i jednom podneblju, odnosno kao dokumentarno delo.
Međutim, ono što je najvažnije je da je Grigorije Božović svojom izuzetnom pripovedačkom veštinom učinio da Uzgredni zapisi prevaziđu okvire ovih dokumentarnih žanrova.
Tematika i poruke
Ova zbirka pripovedne proze govori o životu u Raškoj oblasti i Kosovu i Metohiji druge polovine 19. i početka 20. veka, odnosno govori o vremenima i pre i posle oslobođenja tih krajeva od turske vlasti. Njena radnja je smeštena u vreme Turaka, Balkanskih ratova i perioda posle Prvog svetskog rata i prikazuje život u multietničkim zajednicama, gde su odnosi među narodima obeleženi kako saradnjom, tako i sukobima.
Božović piše o ljudima koji žive u vremenu velikih istorijskih prevrata, u sredini koja je obeležena, sa jedne strane, surovošću prirode, a sa druge, nacionalnim i verskim sukobima, pa je borba za opstanak neprestana. Istorijski kontekst i geografski položaj postaju više od pukog okvira i pozadine ovih priča, jer snažno utiču na živote likova i oblikuju njihove izbore. Ovi likovi su bezobzirni, grubi i nemilosrdni, kakvi i moraju biti, ali i časni i požrtvovani. Božovićeva simpatija i empatija prema svakom liku je više nego očigledna, bez obzira da li je u pitanju Srbin, Arnaut ili Turčin, samo dokle je čovek.
Osnovna ideja koja provejava zbirkom pripovedaka Uzgredni zapisi je da su svi ljudi koji tu žive braća, da se moraju zanemariti nacionalne i verske razlike, odnosno da se moraju prevazići sve granice, veštači nametnute, koje su nastale iz kulturoloških ili političkih razloga. Grigorije Božović je verovao u mogućnost suživota kroz uzajamno poštovanje i uvažavanje, što je važna poruka u svim vremenima, a ne samo u vremenu velikih istorijskih tenzija.
Na kraju ćemo dati jedan kratak odlomak iz poglavlja pod nazivom Salkovićeva knežina, zapravo razgovor pripovedača (Grigorija Božovića) i kmeta sela Dobrinja:
– Dobro smo sad, jer se više ne ubijamo. Bilo je dosta, i sad vidimo da je bolje da živimo kao braća. I na putu smo. Ali imamo jednu nevolju. U cijeloj Štavici imamo svega jednoga popa, i to u Suvom Dolu kod Sjenice. Odatle do Mojstira valja da se putuje po dva dana. Aman, pomozi: sve nekrštena đeca čuvaju jarad!…
– Ako! – odgovorih. – Što ti je zapelo za vlašku decu?… Ti si musliman!…
– Jesam. Ali sam i predsednik ove opštine, susjed i brat ovih ljudi: stalo mi je i do njihova zakona, vjeruj, kao i do mojega muslimanskoga.
Među našim izdanjima pronađite još interesantnih, manje poznatih zbirki pripovedaka: Seoske fotografije Jovana Protića, Primorke Marka Cara, Šarena galerija Stevana P. Beševića, Letnje večeri Milana Đ. Milićevića, Bijedni ljudi Milana Budisavljevića i mnoge druge.
Sva dela Grigorija Božovića možete videti OVDE, a knjigu Uzgredni zapisi OVDE.