Григорије Божовић, истакнути српски писац и публициста из прве половине 20. века, посветио је књигу Узгредни записи Старој Рашкој и Косову и Метохији, и свој комплексности живота у једној мултинационалној и мултикултуралној области.
Жанровско одређење
Многи проучаваоци Григорија Божовић Узгредне записе сврставају у путописе. И заиста ово дело показује много одлика не само путописне него и мемоарске прозе. Писац нам износи своје утиске о пределима кроз које путује, о природним одликама тога краја, његовим житељима, њиховим обичајима и култури, историји. Са друге стране, Григорије Божовић нам говори о људима које је лично познавао (или је барем његов приповедач познавао), што Узгредне записе доводи у везу са мемоарском прозом.
Сама композициона подела на поглавља такође одаје утисак да се ради о путопису. Узгредни записи подељени су, малтене географски, на две целине: По Расу и По Дреници. У оквиру обе ове целине Божовић нас упознаје или са значајним људима ових области или са чувеним локалитетима, преносећи нас из садашњости у историју.
Најчешће се одмах из самих наслова појединих поглавља даје наслутити о чему ће се у њима говорити. По Расу носи следећа поглавља Последњи оклопник, За робовања, Грêдом, Мирјана Масловарић, Ваздашњи сапутник, Уклесани закони, Салковићева кнежина, Са зелене лонџе, Дилберага Љутић, а По Дреници следећа: Покрај Азем Бејтина згаришта, Гласита Дреница, Арнаутска предусретљивост, Дреничко жаљење, Заробљена Колашинка, Арнаутско гостољубље, Крајмировачки барјактар, Арнаутска пристојност, Стојна Девичка.
Писац ће у овим причама говорити о трагичним и потресним судбинама људи које је сам познавао, па се због тога оне читају и као аутентична сведочанства о једном времену и једном поднебљу, односно као документарно дело.
Међутим, оно што је најважније је да је Григорије Божовић својом изузетном приповедачком вештином учинио да Узгредни записи превазиђу оквире ових документарних жанрова.
Тематика и поруке
Ова збирка приповедне прозе говори о животу у Рашкој области и Косову и Метохији друге половине 19. и почетка 20. века, односно говори о временима и пре и после ослобођења тих крајева од турске власти. Њена радња је смештена у време Турака, Балканских ратова и периода после Првог светског рата и приказује живот у мултиетничким заједницама, где су односи међу народима обележени како сарадњом, тако и сукобима.
Божовић пише о људима који живе у времену великих историјских преврата, у средини која је обележена, са једне стране, суровошћу природе, а са друге, националним и верским сукобима, па је борба за опстанак непрестана. Историјски контекст и географски положај постају више од пуког оквира и позадине ових прича, јер снажно утичу на животе ликова и обликују њихове изборе. Ови ликови су безобзирни, груби и немилосрдни, какви и морају бити, али и часни и пожртвовани. Божовићева симпатија и емпатија према сваком лику је више него очигледна, без обзира да ли је у питању Србин, Арнаут или Турчин, само докле је човек.
Основна идеја која провејава збирком приповедака Узгредни записи је да су сви људи који ту живе браћа, да се морају занемарити националне и верске разлике, односно да се морају превазићи све границе, вештачи наметнуте, које су настале из културолошких или политичких разлога. Григорије Божовић је веровао у могућност суживота кроз узајамно поштовање и уважавање, што је важна порука у свим временима, а не само у времену великих историјских тензија.
На крају ћемо дати један кратак одломак из поглавља под називом Салковићева кнежина, заправо разговор приповедача (Григорија Божовића) и кмета села Добриња:
– Добро смо сад, јер се више не убијамо. Било је доста, и сад видимо да је боље да живимо као браћа. И на путу смо. Али имамо једну невољу. У цијелој Штавици имамо свега једнога попа, и то у Сувом Долу код Сјенице. Одатле до Мојстира ваља да се путује по два дана. Аман, помози: све некрштена ђеца чувају јарад!…
– Ако! – одговорих. – Што ти је запело за влашку децу?… Ти си муслиман!…
– Јесам. Али сам и председник ове општине, сусјед и брат ових људи: стало ми је и до њихова закона, вјеруј, као и до мојега муслиманскога.
Међу нашим издањима пронађите још интересантних, мање познатих збирки приповедака: Сеоске фотографије Јована Протића, Приморке Марка Цара, Шарена галерија Стевана П. Бешевића, Летње вечери Милана Ђ. Милићевића, Биједни људи Милана Будисављевића и многе друге.
Сва дела Григорија Божовића можете видети ОВДЕ, а књигу Узгредни записи ОВДЕ.