Трнова круна је историјска драма у пет чинова Милорада Шапчанина, српског драмског писца, песника и приповедача. Није ретко да се многи текстови писаца пронађу у рукописима након њихове смрти. Тако је и ова драма пронађена у Шапчаниновој заоставштини, није је објавио за живота. Али не само што текст није никада штампан већ никада није ни играна на сцени. Рукопис је пронађен, али, нажалост, није потпун, јер недостаје крај петог чина. У сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије Порталибрис у оквиру своје едиције Отргнуто од заборава објављује ову драму.
Познато је свима да је Милорад Шапчанин био управник Народног позоришта у Београду, па ако се ово узме у обзир, још мање је нејасно зашто Трнова круна бар није изведена никад на даскама које живот значе. Зна се да ју је написао 1892. године и да је коначна верзија овог рукописа отишла у руке приређивачу Олги Марковић, која ју је спремила за прво штампано издање за едицију Драмска баштина.
Ова историјска драма приказује однос између краља Драгутина и његовог оца, краља Уроша I, тј. велику борбу за престо. Пре Драгутинове женидбе краљ Урош је обећао да за свог живота преда сину краљевску столицу, међутим, крши обећање. Трнова круна представиће читаоцу стање на двору и општу узнемиреност како код Немањића, тако и код свих грађана, а нарочито Угара. Пре него што ће угарска принцеза Катарина припасти Драгутину, и она и сва угарска властела полетели су за обећаним престоним сјајем. Након што краљ одгоди предају круне, Драгутин, слаб и недостојан владар, а потпуно под влашћу своје амбициозне и властољубиве жене, заборавља на дужности према оцу и улази у отворени сукоб са њим, изазивајући грађански рат.
Милорад Шапчанин у Трновој круни на врло интересантан начин приближиће читаоцу један период из српске историје и приказаће Драгутина као врло наивног мужа и себичног сина, док је Катарина фатална жена, која има моћ да управља мужем и на све је спремна зарад титуле. Оног момента када схвати да обећање није остварено, она постаје другачија, похлепна и зла.
По историји, а читаћете и у Шапчаниновој Трновој круни, краљу Драгутину све време помажу људи из тазбине, те он успева свог оца да збаци са престола 1276. године и сам себе поставља на владарску позицију. Године 1282. престо је предао брату Милутину, а себи је оставио само северне крајеве Србије.
Да ли Драгутин иједног момента постаје свестан тога шта је урадио и чиме се служио да би ставио себи круну на главу? Није без разлога „трнова круна”… У једном тренутку ће и рећи:
Упркос судби, хтедох се пети,
И ето упорна како се свети.
Кад судбу силиш, она те ломи,
Напред те носе кораци хроми:
Обест је у рат на небо поћи
И тражит што ће по себи доћи.
На крају, да ли може ишта сијати јаче од родитељске љубави и љубави према најближима?
Бити добар син слађе је, мати,
Од златне круне и од престола!
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге историјске драме, међу којима су: Краљ Вукашин Матије Бана, Краљ Стеван Томашевић Милоша Перовића, Владимир и Косара Лазара Лазаревића, Немања Милоша Цветића и многе друге.
Драму Трнова круна погледајте ОВДЕ, а сва дела Милорада Шапчанина ОВДЕ.