Књижевни опус Милана Савића врло је широк. Писао је песме, приповетке, романе, путописе, есеје, драме и позоришне критике. Ипак, може се рећи да су у целом његовом стваралаштву најдоминантније драме. Једна од комедија чији је он аутор зове се Проводаџије. Ово је шаљива игра у пет чинова, а први пут је изведена у Српском народном позоришту у Новом Саду 1891. године.
Матица српска је наградила ово дело, али код критике и није баш тако сјајно прошло. Наиме, средиште драмске радње и сукоба јесте развој типичне ситуације у којој два фолиранта лажирају своје материјално стање и друштвени положај не би ли уграбили богате прилике за женидбе. Ово је основни разлог због ког га је критика помало оспоравала, наводећи да Проводаџије Милана Савића доста подсећају на Покондирену тикву или Лажу и паралажу Јована Стерије Поповића. Читајући, и сами ћемо јасно назирати везе између Стеријине Феме и Савићеве Радићке. Треба напоменути да се овакве сличности виде и у још једној комедији Милана Савића – Добре воље – у којој се Марићка труди да говори француски и буде права нобл дама.
Све примарне радње у комедији Проводаџије своде се на преваре, смицалице, лажна представљања, као и на извлачење користи, односно сви ликови жуде за напреднијом друштвеном позицијом. Мада бисмо на први утисак рекли да свега овога не би било да није Севера Драгића и Илије Машина, нећемо сметнути с ума утицај Симке. Она је најбоља пријатељица Радићке, богате удовице, и на њен наговор Радићка постаје одушевљена јер ће удати ћерку за Илију. Ово је први заплет у драмској радњи: долазак Симке, праве сплеткашице, и њено проводаџисање (хоће Даницу, Радићкину ћерку, да споји са Илијом, распикућом). Милан Савић сада вешто развија заплете и ствара комичне ситуације. Манојло, ујак Даничин, збија шале на Симкин рачун, одлично се гестикулацијом разуме са Даницом и њеним братом Веселином, а сви заједно не могу да разумеју Радићкину заблуделост.
Још један битан лик у овој шаљивој игри Проводаџије је и Рајко Петровић, који помаже Веселину око учења, а у међувремену се јавља љубав између њега и Данице. Ово је искрена, чиста и велика љубав, али сада делује неоствариво због Радићкине покондирености. Она жели и мисли да ће ћерку богато удати, а не види позадину целе приче – изгубиће све своје богатство.
Права вредност ове драме Милана Савића јесу ликови и њихова мотивисаност. Север Драгић је тај који мрси конце свима. Он је манипулатор, Илија се понаша како он каже, велики је заводник и зна како лако да обрлати и наведе Радићку да му поверује. Сви они – Манојло, Веселин, Даница – оценили су га добро, али не могу да отворе очи Радићки. Јуца, собарица код Радићке, сестра је девојке коју је Север завео и која је због њега умрла. Ово сазнање отвара још једну сценску радњу.
На крају, поставља се једно питање: да ли ће у оваквим околностима и поред своје најбоље пријатељице, Симке сплеткашице, имућна удовица Радићка успети да се врати у трезвено стање и хоће ли сачувати себе и своје наследнике, ћерку и сина, од навалентних интережџија?
Као слабост комедије Проводаџије Милана Савића навођен је на моменте спорији развој радње, али зато се може похвалити што она има доста напетости и комичних сцена, унутрашњих монолога, као и шапутања која ће други ликови моћи да чују.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава објављене и друге мање познате комедије српских писаца, међу којима су: Дорћолска посла Чича Илије Станојевића, Два цванцика и Подвала Милована Глишића, Срећа и људи и Лепа була Илије Вукићевића, Развод брака Јаше Томића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Проводаџије погледајте ОВДЕ, а сва дела Милана Савића ОВДЕ.