Помало заборављен и неправедно скрајнут у српској књижевности, Илија Вукићевић је ипак заслужан за многе новине које се тичу српске реалистичке приповетке, а то му није помогло да му се икада додели признање и истакнуто место међу српским писцима. Како је своје детињство и живот провео скромно, тако се исто упутио несигурним корацима на путеве књижевне стазе.
Рано је испољио свој приповедачки таленат, а прва му је штампана прича Комшије, објављена у часопису Стражилово 1887. године. Ово је приповетка која, у духу реализма, приказује сеоски живот. Показао се као врстан познавалац села премда се родио у Београду. Ова приповетка налази се у Порталибрисовом издању Горак хлеб и друге приповетке и припада онима које говоре о обичним људима који се на неки начин налазе очи у очи са невољом. Комшије Илије Вукићевића подсећају на Кумову клетву Јанка Веселиновића, а реч је о двојици суседа, од којих један подмиће ногу другом, што се на крају завршава болешћу и смрћу, али се лоше последице преносе и на породицу Митра Трифуновића, чије потомке кмет Аврам не оставља на миру.
Горак хлеб, приповетка по којој ова збирка носи наслов Горак хлеб и друге приповетке, сведочанство је о једном мучном животу, о учитељу који се непрестано бори да помогне својој болесној жени, а уз то покушава да заради за залогај хлеба. Проблеми који су задесили учитељеву жену проузроковали су његове премештаје из места у место, јер је просветна инспекција утврдила да се довољно не посвећује школи у којој ради.
Не само што приповетке Илије Вукићевића подсећају на стваралаштво Јанка Веселиновића него и на стваалаштво других добро познатих српских писаца. Читајући Прво унуче, на моменте имамо утисак као да је реч о Лази Лазаревићу и његовој приповетки Први пут с оцем на јутрење, када један позитиван догађај и цела судбоносна ноћ, у Вукићевићевом случају рођење детета, преображава Миодрага, окреће га на добро и, након силних картања и коцке, наћи ће спас у вери. Такође, велика је сличност и са приповеткама „Рождество твоје” и Све ће то народ позлатити. Ова прича „Рождество твоје” враћа самог Илију у безбрижне дане у породичној кући, јер су се они одселили у Врање, те је овде изнео аутобиографске детаље:
„После тога изиђе ми на очи ниска, мала, топла соба; ја видим где са старог места светли мала лампа, без стаклене кугле и икаквих украса. Па онда дугачак миндерлук, са вуненим јастуцима, мало гиздавијим но иначе; после, широк, изгажен покровац; оне обешене слике по дуварима, слике још из старога времена, које су ми оставиле у души чудновату успомену. […] Отац, реци, седи и чита; на носу наочари са жутим оквиром… или не… не чита, но се замислио и лагано пуши, или подиже чашу, загледа је према светлости од лампе и лагано сркуће вино из ње, или, просто, лешкари по кревету и као да некуд гледа… Та зар је један положај био!? Па мајка!… Она сигурно разбија ораје, вади језгро и пева: ’Шалај, ћилим ткала… алај, ћилим ткала!’”
И Веселиновић и Лазаревић су му били узори, али врло брзо је Илија Вукићевић успео да пронађе себе, и то се најбоље види са Граничарима, Малом погрешком, Неколико слика из живота „јунака”. Оне доносе успешније и детаљније приказане ликове, вешто приповедање, верно описивање, сликовит и богат језик. Свим својим поступцима наводи читаоца да до краја остане међу корицама књиге и с нестрпљењем, трудећи се да не трепне, прочита оно што приповетка приказује.
Поред ове суморније и теже ноте, Илија Вукићевић се опробао и у хумористичко-сатиричним причама. Збирка Горак хлеб и друге приповетке садржи управо и такве, и то је оно што ће читаоцу мамити осмех на лице, након тежих и тужнијих редова са почетка ове књиге. Хумор је лак, ведар, опуштен и оптимистичан, нема више негативних ликова, а то ћете најбоље видети у Најбољем лову, причи у чијем су средишту попови и владика, или у хуморесци Патак. „Златна жица” припада овој групи, али то је сатирична приповетка, где се Вукићевић подсмева и критикује авантуристичке романе. Ипак, и она је забавна и шаљива, јер начин на који он то износи симпатичан је и пријемчив.
Посебно би требало издвојити из збирке Горак хлеб и друге приповетке причу Како је Настас налбантин тражио и нашао срећу, јер њу једни критичари сврставају у бајке, док је други карактеришу као приповетку. Њена основна поента је да сами кројимо своју срећу, у шта ће се уверити Настас, који у почетку мисли да је за своју срећу закаснио и да је неправедно много шта у овом свету. У сну, он лута и тежи да сазна на који начин човек стиче правду и срећу. На крају закључује да „није срећа велика кућа и пун џеп, него мале жеље и пуно срце”.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате збирке приповедака: Јован Поповић (Истините легенде, Лица у пролазу), Милан Ђ. Милићевић (Зимње вечери), Душан Радић (Кроз живот), Драгутин Илић Јејо (Дунавска улица) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Горак хлеб и друге приповетке можете видети ОВДЕ, а сва дела Илије Вукићевића ОВДЕ.