Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

ГОРАК ХЛЕБ И ДРУГЕ ПРИПОВЕТКЕ

Помало заборављен и неправедно скрајнут у српској књижевности, Илија Вукићевић је ипак заслужан за многе новине које се тичу српске реалистичке приповетке, а то му није помогло да му се икада додели признање и истакнуто место међу српским писцима. Како је своје детињство и живот провео скромно, тако се исто упутио несигурним корацима на путеве књижевне стазе.

Рано је испољио свој приповедачки таленат, а прва му је штампана прича Комшије, објављена у часопису Стражилово 1887. године. Ово је приповетка која, у духу реализма, приказује сеоски живот. Показао се као врстан познавалац села премда се родио у Београду. Ова приповетка налази се у Порталибрисовом издању Горак хлеб и друге приповетке и припада онима које говоре о обичним људима који се на неки начин налазе очи у очи са невољом. Комшије Илије Вукићевића подсећају на Кумову клетву Јанка Веселиновића, а реч је о двојици суседа, од којих један подмиће ногу другом, што се на крају завршава болешћу и смрћу, али се лоше последице преносе и на породицу Митра Трифуновића, чије потомке кмет Аврам не оставља на миру.

Горак хлеб, приповетка по којој ова збирка носи наслов Горак хлеб и друге приповетке, сведочанство је о једном мучном животу, о учитељу који се непрестано бори да помогне својој болесној жени, а уз то покушава да заради за залогај хлеба. Проблеми који су задесили учитељеву жену проузроковали су његове премештаје из места у место, јер је просветна инспекција утврдила да се довољно не посвећује школи у којој ради.

Не само што приповетке Илије Вукићевића подсећају на стваралаштво Јанка Веселиновића него и на стваалаштво других добро познатих српских писаца. Читајући Прво унуче, на моменте имамо утисак као да је реч о Лази Лазаревићу и његовој приповетки Први пут с оцем на јутрење, када један позитиван догађај и цела судбоносна ноћ, у Вукићевићевом случају рођење детета, преображава Миодрага, окреће га на добро и, након силних картања и коцке, наћи ће спас у вери. Такође, велика је сличност и са приповеткама „Рождество твоје” и Све ће то народ позлатити. Ова прича „Рождество твоје” враћа самог Илију у безбрижне дане у породичној кући, јер су се они одселили у Врање, те је овде изнео аутобиографске детаље:

„После тога изиђе ми на очи ниска, мала, топла соба; ја видим где са старог места светли мала лампа, без стаклене кугле и икаквих украса. Па онда дугачак миндерлук, са вуненим јастуцима, мало гиздавијим но иначе; после, широк, изгажен покровац; оне обешене слике по дуварима, слике још из старога времена, које су ми оставиле у души чудновату успомену. […] Отац, реци, седи и чита; на носу наочари са жутим оквиром… или не… не чита, но се замислио и лагано пуши, или подиже чашу, загледа је према светлости од лампе и лагано сркуће вино из ње, или, просто, лешкари по кревету и као да некуд гледа… Та зар је један положај био!? Па мајка!… Она сигурно разбија ораје, вади језгро и пева: ’Шалај, ћилим ткала… алај, ћилим ткала!’”

И Веселиновић и Лазаревић су му били узори, али врло брзо је Илија Вукићевић успео да пронађе себе, и то се најбоље види са Граничарима, Малом погрешком, Неколико слика из живота „јунака”. Оне доносе успешније и детаљније приказане ликове, вешто приповедање, верно описивање, сликовит и богат језик. Свим својим поступцима наводи читаоца да до краја остане међу корицама књиге и с нестрпљењем, трудећи се да не трепне, прочита оно што приповетка приказује.

Поред ове суморније и теже ноте, Илија Вукићевић се опробао и у хумористичко-сатиричним причама. Збирка Горак хлеб и друге приповетке садржи управо и такве, и то је оно што ће читаоцу мамити осмех на лице, након тежих и тужнијих редова са почетка ове књиге. Хумор је лак, ведар, опуштен и оптимистичан, нема више негативних ликова, а то ћете најбоље видети у Најбољем лову, причи у чијем су средишту попови и владика, или у хуморесци Патак. „Златна жица” припада овој групи, али то је сатирична приповетка, где се Вукићевић подсмева и критикује авантуристичке романе. Ипак, и она је забавна и шаљива, јер начин на који он то износи симпатичан је и пријемчив.

Посебно би требало издвојити из збирке Горак хлеб и друге приповетке причу Како је Настас налбантин тражио и нашао срећу, јер њу једни критичари сврставају у бајке, док је други карактеришу као приповетку. Њена основна поента је да сами кројимо своју срећу, у шта ће се уверити Настас, који у почетку мисли да је за своју срећу закаснио и да је неправедно много шта у овом свету. У сну, он лута и тежи да сазна на који начин човек стиче правду и срећу. На крају закључује да „није срећа велика кућа и пун џеп, него мале жеље и пуно срце”.

Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате збирке приповедака: Јован Поповић (Истините легенде, Лица у пролазу), Милан Ђ. Милићевић (Зимње вечери), Душан Радић (Кроз живот), Драгутин Илић Јејо (Дунавска улица) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Књигу Горак хлеб и друге приповетке можете видети ОВДЕ, а сва дела Илије Вукићевића ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

Купон не важи за књиге које су већ на специјалним акцијама
Your subscription could not be saved. Please try again.
Успешно сте се пријавили.
0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу