Pomalo zaboravljen i nepravedno skrajnut u srpskoj književnosti, Ilija Vukićević je ipak zaslužan za mnoge novine koje se tiču srpske realističke pripovetke, a to mu nije pomoglo da mu se ikada dodeli priznanje i istaknuto mesto među srpskim piscima. Kako je svoje detinjstvo i život proveo skromno, tako se isto uputio nesigurnim koracima na puteve književne staze.
Rano je ispoljio svoj pripovedački talenat, a prva mu je štampana priča Komšije, objavljena u časopisu Stražilovo 1887. godine. Ovo je pripovetka koja, u duhu realizma, prikazuje seoski život. Pokazao se kao vrstan poznavalac sela premda se rodio u Beogradu. Ova pripovetka nalazi se u Portalibrisovom izdanju Gorak hleb i druge pripovetke i pripada onima koje govore o običnim ljudima koji se na neki način nalaze oči u oči sa nevoljom. Komšije Ilije Vukićevića podsećaju na Kumovu kletvu Janka Veselinovića, a reč je o dvojici suseda, od kojih jedan podmiće nogu drugom, što se na kraju završava bolešću i smrću, ali se loše posledice prenose i na porodicu Mitra Trifunovića, čije potomke kmet Avram ne ostavlja na miru.
Gorak hleb, pripovetka po kojoj ova zbirka nosi naslov Gorak hleb i druge pripovetke, svedočanstvo je o jednom mučnom životu, o učitelju koji se neprestano bori da pomogne svojoj bolesnoj ženi, a uz to pokušava da zaradi za zalogaj hleba. Problemi koji su zadesili učiteljevu ženu prouzrokovali su njegove premeštaje iz mesta u mesto, jer je prosvetna inspekcija utvrdila da se dovoljno ne posvećuje školi u kojoj radi.
Ne samo što pripovetke Ilije Vukićevića podsećaju na stvaralaštvo Janka Veselinovića nego i na stvaalaštvo drugih dobro poznatih srpskih pisaca. Čitajući Prvo unuče, na momente imamo utisak kao da je reč o Lazi Lazareviću i njegovoj pripovetki Prvi put s ocem na jutrenje, kada jedan pozitivan događaj i cela sudbonosna noć, u Vukićevićevom slučaju rođenje deteta, preobražava Miodraga, okreće ga na dobro i, nakon silnih kartanja i kocke, naći će spas u veri. Takođe, velika je sličnost i sa pripovetkama „Roždestvo tvoje” i Sve će to narod pozlatiti. Ova priča „Roždestvo tvoje” vraća samog Iliju u bezbrižne dane u porodičnoj kući, jer su se oni odselili u Vranje, te je ovde izneo autobiografske detalje:
„Posle toga iziđe mi na oči niska, mala, topla soba; ja vidim gde sa starog mesta svetli mala lampa, bez staklene kugle i ikakvih ukrasa. Pa onda dugačak minderluk, sa vunenim jastucima, malo gizdavijim no inače; posle, širok, izgažen pokrovac; one obešene slike po duvarima, slike još iz staroga vremena, koje su mi ostavile u duši čudnovatu uspomenu. […] Otac, reci, sedi i čita; na nosu naočari sa žutim okvirom… ili ne… ne čita, no se zamislio i lagano puši, ili podiže čašu, zagleda je prema svetlosti od lampe i lagano srkuće vino iz nje, ili, prosto, leškari po krevetu i kao da nekud gleda… Ta zar je jedan položaj bio!? Pa majka!… Ona sigurno razbija oraje, vadi jezgro i peva: ’Šalaj, ćilim tkala… alaj, ćilim tkala!’”
I Veselinović i Lazarević su mu bili uzori, ali vrlo brzo je Ilija Vukićević uspeo da pronađe sebe, i to se najbolje vidi sa Graničarima, Malom pogreškom, Nekoliko slika iz života „junaka”. One donose uspešnije i detaljnije prikazane likove, vešto pripovedanje, verno opisivanje, slikovit i bogat jezik. Svim svojim postupcima navodi čitaoca da do kraja ostane među koricama knjige i s nestrpljenjem, trudeći se da ne trepne, pročita ono što pripovetka prikazuje.
Pored ove sumornije i teže note, Ilija Vukićević se oprobao i u humorističko-satiričnim pričama. Zbirka Gorak hleb i druge pripovetke sadrži upravo i takve, i to je ono što će čitaocu mamiti osmeh na lice, nakon težih i tužnijih redova sa početka ove knjige. Humor je lak, vedar, opušten i optimističan, nema više negativnih likova, a to ćete najbolje videti u Najboljem lovu, priči u čijem su središtu popovi i vladika, ili u humoresci Patak. „Zlatna žica” pripada ovoj grupi, ali to je satirična pripovetka, gde se Vukićević podsmeva i kritikuje avanturističke romane. Ipak, i ona je zabavna i šaljiva, jer način na koji on to iznosi simpatičan je i prijemčiv.
Posebno bi trebalo izdvojiti iz zbirke Gorak hleb i druge pripovetke priču Kako je Nastas nalbantin tražio i našao sreću, jer nju jedni kritičari svrstavaju u bajke, dok je drugi karakterišu kao pripovetku. Njena osnovna poenta je da sami krojimo svoju sreću, u šta će se uveriti Nastas, koji u početku misli da je za svoju sreću zakasnio i da je nepravedno mnogo šta u ovom svetu. U snu, on luta i teži da sazna na koji način čovek stiče pravdu i sreću. Na kraju zaključuje da „nije sreća velika kuća i pun džep, nego male želje i puno srce”.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate zbirke pripovedaka: Jovan Popović (Istinite legende, Lica u prolazu), Milan Đ. Milićević (Zimnje večeri), Dušan Radić (Kroz život), Dragutin Ilić Jejo (Dunavska ulica) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Gorak hleb i druge pripovetke možete videti OVDE, a sva dela Ilije Vukićevića OVDE.