Михаило Гавриловић (1868–1924) један је од најпознатијих и најтемељнијих српских историчара. У своје проучавање унео је ведри рационализам и први започео проучавање српске историје 19. века на основу архивске грађе, док су се његови претходници углавном бавили историјом средњовековног периода у Србији.
Многе године свог рада посветио је проучавању важног поглавара из наше историје – Милоша Обреновића. Гавриловић је употребио не само ону грађу која се налазила у нашој државној архиви него и ону која је била у страним – француским, руским и аустријским. У српској историјској књижевности тешко ће се наћи једно дело боље документовано него његов Милош Обреновић. Ово Гавриловићево обухватно историјско дело је објављено у три обимне књиге. Четврта завршна књига била је написана, али је за време рата уништена заједно са другим Гавриловићевим хартијама. Као објективан проучавалац настојао је да једну сложену историјску личност и њено доба представи непристрасно, покушао је да представу о њему ослободи легендарног – али у свему томе нимало није умањио његову величину и значај.
Михаило Гавриловић се такође бавио и још неким детаљима из такозване новије историје, односно о периоду блиском ономе у коме је живео. Био је наставник учитељске школе у Нишу, професор гимназије у Нишу, управник Државног архива, посланик Србије на Цетињу од 1910, затим посланик у Ватикану од 1914, у Петрограду од 1917, Пашићев заступник, посланик Краљевине СХС у Лондону.
У историјским чланцима Из нове српске историје, које је Порталибрис реиздао након много година запостављености тог дела, Михаило Гавриловић разматра период Српске револуције, почев од 1804. године, посматрајући српску историју у контексту опште европске историје и међусобних односа великих сила: Русије, Турске, Француске, Аустрије и Велике Британије. Аутор расветљава саме почетке српске спољне политике и дипломатије. Без обзира на обиље аутентичне грађе и директне изводе из преписки, докумената и архива, Гавриловићев израз у овим расправама је једноставан, приступачан и занимљив. Књига је занимљива за сваког читаоца – за студенте, професионалне проучаваоце, љубитеље историје, дипломатије…
Треба напоменути да су у едицији Отргнуто од заборава поред књижевних дела реиздате и књиге које се тичу српске историје међу којима су: Деветсто трећа Драгише Васића, Рат на Косову Јаше Томића, Србија по Вуку Вука Стефановића Караџића, Дневник једног добровољца Пере Тодоровића.
Поставља се питање зашто су тако квалитетна и научно заснована историјска дела временом заборављана. Један разлог је да одређеној власти нису одговарале неке од чињеница изнесене у њима. У неким случајевима је разлог сама личност аутора, који је у одређеној епохи доживљаван као издајник, или просто неподобан – као што се десило са Драгишом Васићем. А понекад је до заборава довео кратак животни век аутора, или идеја да су његове историјске анализе превазиђене. Чак и у случајевима када књига из прошлости доноси одређена нетачна историјска тумачења – она је тада посебно занимљива јер у себи имплицитно скрива одређене разлоге за такав доживљај историјских збивања, чињеницу о необавештености, о непостојању одређених доказа – на крају о тенденциозном историјском плагијату који су пласирале велике силе, странка на власти или нека друга интересна група. И то је најзанимљивији слој ових дела.
Да, наравно у њој су и дела српских заборављених писаца као што су: Милица Јанковић (Плава госпођа, Људи из скамије), Јаша Продановић (Наши и страни), Душан Радић (Село), Слободан Ј. Јовановић (Споменица), Драгутин Илић (Хаџи Диша, После милијон година) итд.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.