Опис
САДРЖАЈ:
Александра Пекић:
Једини пут кад сам видела тату да плаче било је кад је умро Данило Киш
Марина Бојић:
Милан Кашанин је после ослобођења био срећан што је сачувао главу на раменима
Ана Капор:
Отац је био наша сигурна лука, све што је желео да каже – он је написао, нападају га они који нису прочитали његове књиге
Иван Павић:
Милораду је сметало што га претерано повезују са „Хазарским речником”
Селена Лебовић:
Очево искуство из Аушвица је оставило не траг, него најдубљу бразду у његовом животу
Павле Медаковић:
Отац је успео да направи велику каријеру, иако није био члан ниједне партије
Вјера Радовић:
Са петнаестак година сам схватила чиме се отац бави и то ме је одредило за цео живот
Санда Рашковић-Ивић:
Мој отац јесте био Србенда, али је сматрао да је Југославија најбоље решење за Србе, умро је поражен у сопственој политици
Јован Поповић:
Мића је увек био дисидент, требало је храбрости за критику Брозовог система, сачувао га је статус угледног уметника
Ана Омчикус:
Оца сам први пут срела кад сам имала 11 година, фали ми када се нађем испред штафелаја
Вања Ејдус:
Имам утисак да оца никада нисам стварно упознала, често се бавим питањем ко је он заправо био
Катарина Жутић:
Понекад пожелим да ме је мама мало мање дисциплиновала, као мала сам била љута на тату што је играо домаћег издајника у „Отписанима”
Милена Павловић:
Жикина упорност и тврдоглавост да истраје и опстане као уметник и човек били су јачи од претњи и стављања клипова у точкове
Ива Драшкић Вићановић:
Као мала сам имала утисак да ми позориште „краде” очеву љубав, Муци је живот до краја уложио у уметност
Светлана Ђукић:
Отац је на посебан начин успевао да у новине прогура истину, није желео да уништи нечији живот тако што ће објавити све што је знао
Петра Дивац:
У породици се увек отворено причало о усвајању, отац је водио рачуна о друштву у којем смо браћа и ја
Васил Хаџиманов:
Родитељи никада од себе нису правили лажне богове, поштовање су заслужили и никада га нису јефтино прокоцкали
О аутору
Рецензије
Још нема коментара.