У Фрушкој гори 1854.

У Фрушкој гори 1854. је дневник Милице Ст. Српкиње, који је објавила у три књиге (1861, 1862, 1866). У искреном, интимном тону забележене су драгоцене успомене из живота једне од првих српских признатих књижевница. Белешке се преплићу са прикупљеним српским народним песмама и приповеткама, а поједине чак ни Вук Ст. Караџић, с којим је блиско сарађивала, није забележио. Пропагирајући родољубље и потребу за образовањем народа, а нарочито жена и деце, Милица се истицала у српском друштву – свештеничка учена кћи која се дружи с простодушним народом, чита и преводи књиге, од пастира упија српски мелос, била је контроверзна тема за тадашње доба.