Историјски преглед српске штампе 1791–1911. – Јован Скерлић

Еволутивни развој првих српских листова и штампарија у 19. веку започиње часописом Захарија Орфелина Славеносербски магазин, па потом и листовима који објављују програмске текстове истакнутих књижевника: полемике о језику и правопису Вука Стефановића Караџића, напредне идеје Јакова Игњатовића, забавне и поучне додатке Јована Ст. Поповића и Симе Милутиновића, Змајеву хумористичку и сатиричну поезију, и поруке либералног национализма Ђуре Јакшића и Лазе Костића. Ради опште прихваћености били су писани на народном, а не на црквеном језику, и штампани грађанском азбуком. Њихова садржајност пратила је политички програм, због чега су трпели сталну цензуру.