Драмски опус Јаше Томића остао је до данас релативно непознат читалачкој публици, па и критици, која овог аутора углавном посматра као друштвено и политички ангажованог приповедача.
Драмско стваралаштво Јаше Томића чине следеће драме:
· Старословен, шаљива слика у једном чину, штампана у Новом Саду 1911. године
· Вертеп, Нови Сад, 1911.
· Заробљени сватови, шала у једном чину са певањем, Нови Сад, 1912.
· Развод брака, позоришна игра у пет чинова, Нови Сад, 1922.
· Сеоба у Бојку, драма у стиху у пет чинова, Београд, 1994, приредио из рукописа Александар Пејовић
Његова најпознатија и најцеловитија драма је Развод брака, и може нас изненадити својом сировошћу када узмемо у обзир са којом је пажњом Јаша Томић обликовао своја друга дела.
Развод брака у књижевноисторијској традицији
Драму Развод брака није лако жанровски одредити. Сам Јаша Томић ову драму одређује у поднаслову као позоришну игру у пет чинова. Према традиционалним дефиницијама, почев од Аристотела, Хорација, те најзначајнијег класицистичког теоретичара књижевности, Николе Боалоа, комедије треба да имају три чина, док је дуга форма од пет чинова одређујућа за трагедије. Имајући у виду даљи књижевнотеоријски развој драмског стваралаштва, до почетка 20. века, односно до појаве авангардне драме Адамова, Јонеска и Бекета, дела од четири чина, попут Чеховљевих, Ибзенових или Стриндбергових текстова одређују се као грађанске драме.
Када говоримо о српској драми, треба имати у виду утемељивачку улогу Стерије, који у оквиру свог драмског опуса даје све ове жанрове, али их и превазилази, што ће битно одредити даље драмско стваралаштво код нас – па и Развод брака Јаше Томића. Мешање формалних средстава комедије и трагедије, те грађанске драме, и оштри критички однос према друштвеним приликама биће одлике свих великих српских комедиографа – како Нушића и Косте Трифковића, тако и Момчила Настасијевића, све до савремених трагикомедија Душана Ковачевића. Као истакнуте примере можемо навести Стеријине Родољупце, који имају пет чинова, и Нушићев Свет написан у четири чина, а које ни српска теорија књижевности ни сами аутори не одређују као комедије упркос хумору и очигледно комичким ситуацијама кроз које ће ликови бити проведени. Ово специфично мешање трагичких, комичких и сатиричких елемената повезано је и са једном доминантном темом: уплитањем јавности у унутрашње, приватне проблеме једне породице.
Развод брака као комедија
Оно што са сигурношћу можемо рећи је да је Развод брака ангажована друштвена драма са елементима комедије која у првом реду расветљава породичне односе из тачке дезинтеграције брака. Ако знамо да се комедија заплета најчешће заснива на неспоразуму и замени личности из којих произлази низ комичних ситуација, у Разводу брака лако препознајемо ову основну поставку, јер ће образованија, способнија и лепша од сестара преузети место ове друге, удате, пред адвокатом у бракоразводној парници. Срећан крај и испуњење основних тежњи главних јунакиња такође нас приближава жанру комедије заплета. У нашој историји књижевности најчистије комедије заплета дао је Коста Трифковић са својим делима Избирачица и Честитам; ипак, много чешће срећемо мешавину жанрова, где се комедија ситуације комбинује са комедијом карактера, што такође лако препознајемо у драми Јаше Томића, кроз тип напуштеног мужа.
Развод брака као грађанска драма
Међутим, на наше изненађење, овде почиње одвајање од комедије карактера у правцу грађанске драме. Увек углађен, љубазан, пријатан пред светом, он своју жену не злоставља отворено ни физички ни психички, али је хладан, прорачунат и лицемеран у свом браку, па се разлози за развод његове супруге налазе у њеној личној несрећи, промашености и неиздржљивој ситуацији.
Лик мужа који је представљен у драми Развод брака толико је зао и приближен психопатској диспозицији да ту једноставно престаје сваки комички потенцијал. Он ће покушати да свој брак сачува искључиво због јавног мњења и сопственог угледа, не презајући ни од уцена, интрига и застрашивања.
Иако је ова драма обогаћена комичним ситуацијама и ликовима који никакву другу улогу ни немају сем да створе смешне ефекте, попут других адвокатских клијената, и упркос срећном расплету, Развод брака у свом главном току грађанска је драма која поставља једну модерну друштвену ситуацију и најотвореније критикује немоћ друштва да препозна подмукле појаве и промене у сопственој сржи и да на њих адекватно реагује.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате драме: Нико Бартуловић (Куга и Биједна Мара), Јован Стерија Поповић (Историјске драме I, Историјске драме II, Изабране комедије II), Момчило Настасијевић (Драме, Музичке драме), Стефан Стефановић (Смрт Уроша V), Милош Цветић (Тодор од Сталаћа) и многе друге.
Сва дела Јаше Томића можете видети ОВДЕ, а драму Развод брака ОВДЕ.