Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

ПОНОЋ ИЛИ ГРОЗНО УБИСТВО НА ДОРЋОЛУ – први српски криминалистички роман

Поноћ или грозно убиство на Дорћолу први је српски криминалистички роман и настао је из пера Танасија Тасе Миленковића, а објављен је 1896. године. Овај аутор први је наш учени полицајац, човек који је толико био успешан у свом послу, а много тога је и забележио. Његово поље писања увек је било у вези са свакодневним животом Београђана, дворским животом краљева Милана и Александра Обреновића, и свим оним који су долазили у додир са полицијом, било да су то ситни кријумчари, лопови, преваранти, или, на крају, убице. Стицано искуство и предан рад помогли су Таси да уочи много тога, те да ондашње читаоце обрадује Тасиним дневником, аутобиографским белешкама.

Поноћ или грозно убиство на ДорћолуОвај роман Поноћ или грозно убиство на Дорћолу има врло симболичан наслов и најављује шта је главна тема романа. Невелики обимом, роман садржи десет поглавља, са следећим називима: Картара, Неке злочиначке спреме и навике, Разбојничка јазбина, Злочинац, Злочин, После злочина, Из члановог записника, Лепа Катинка, На Енглезовцу, Бекство. Делује као да Танасији Таси Миленковићу, с обзиром на то да је имао прилике да се стално среће са људима са оне стране закона, није било тешко да напише једно овакво дело. Не треба да изненађује читаоца што роман креће са поглављем Картара. Одувек су особе које се картају, коцкају, гатају биле познате полицији. Овде је то баба од шездесет година, која живи у улици поред гробља у ниској кућици, изгледа мрачног и застрашујућег. Она је била повезана са Геном, главним ликом романа Поноћ или грозно убиство на Дорћолу.

Поред картаре, Танасије Таса Миленковић уводи и бројне друге ликове уплетене у неке мутне послове. Али, веома је важно нагласити да они нису сви такви, што потврђује и Катица. Млада, лепа, оставши рано без родитеља, Катица је морала сама до се бори са свим оним што јој живот нуди. Наивна и слепо верујући мушкарцу у ког се заљубила, остала је трудна. И сам Миленковић овде каже: „Срећа, веле, пише на песку, а несрећа на камену. Ко је год срећан, нека не пропусти помислити покоји пут и на несрећу, беду и сиротињу.” Њена лоша среће креће баш од тог тренутка, јер њен изабраник је не признаје за своју жену. Успела је ова храбра лепотица да роди здравог сина, али муке су постајале све веће сада када их је двоје: како се прехранити? Она долази у додир са животом „јавних женскиња” и тако креће све низбрдо.

Несрећа никад не иде сама. Катица ће завршити у затвору, а ту ће судбина још више замрсити конце. Ђорђе, звани Гена, главни лик, кога смо упознали и на почетку романа Поноћ или грозно убиство на Дорћолу, у затвору је док је и Катица. Њих двоје ће се упознати, сплет околности ће их зближити, а она ће још једном поверовати особи с којом не би требало ни разговор започети. Да би овај роман учинио напетијим, да би развио радњу једне крими приче, Танасије Таса Миленковић нас води у прве дане заједничког живота Катице и Ђорђа. Одабир њиховог места за живот био је логичан: Гена је бирао место далеко од вароши, мање прометно, малтене пусто. То је био Енглезовац, и то у крајњем делу, и ту је нашао малу кућу, која има само собу и кухињу.

Оно што је карактеристично за све крими приче и романе јесте да преступници у једном тренутку одлуче да промене свој физички изглед, па и име и презиме. То је случај и са Ђорђем, који постаје Гена.

Читалац сада тек повезује све са почетком романа и тек му се сада многе ствари разјашњавају. Заправо, овај роман Танасија Тасе Миленковића има изузетно необичну композицију. Не иде радња хронолошки, као што смо навикли обично, већ се толико комбинује да у једном моменту имамо већ извршен чин, а тек касније сазнајемо како је до тога дошло. Можда ће читаоце изненадити како полиција није могла да пронађе одмах убицу. Последњи пасуси романа откриће нам шта се десило са Геном… Да ли можете да претпоставите? Ако бисте прочитали роман Стојана Живадиновића Змија у недрима, сигурно бисте могли да уочите бројне сличности између њега и овог Тасиног романа.

Несвакидашње је и што Миленковић роман Поноћ или грозно убиство на Дорћолу на неким местима пише на начин сличан приповедању у Тасином дневнику. Он доноси коментаре, прича приче, не тече радња без прекида. Реченице су му кратке, једноставне, реплике у дијалозима често испрекидане и некад састављене од само једне речи. Све то личи на краће извештаје попут оних који се налазе у поглављима Из дежурнога протокола у Тасином дневнику, а овде је то поглавље: Из члановог записника. Можда ће неке читаоце ови моменти приповедања подсетити на Пешчаник, роман српског књижевника Данила Киша. И Киш свој роман, један од врло сложених и модерних у српској књижевности, пише у неколико различитих наративних токова: Слике са путовања, Белешке једног лудака, Истражни поступак, Испитивање сведока. Према овоме, закључићемо да је Тасин криминалистички роман заправо врло модеран.

Нема неке дугачке мотивације како је Гена планирао и извршио злочин. Врло лако, без икакве гриже савести се решио на то и тако и испунио оно што је желео. Наслов романа казује и временску и месну одредницу.

Танасије Таса МиленковићАутор Танасије Таса Миленковић читаоца упознаје и са општим стањем у Београду, дорћолском крају и функционисању живота обичних људи. Као што су некад хајдуци имали своје јатаке, тако је јатаковање актуелно и у свету криминалаца. Таса објашњава како су јатаци, у овом роману су то Јоле, газда кафане Код лисице, и његова жена, или картара, чували леђа злочинцима. Увек је у том свету крадљиваца, убица, бегунаца, робијаша било и понеких млађих, тек укључених у друштво, али су сви морали бити добро проверени и поуздани.

За крај, рекли бисмо да роман Поноћ или грозно убиство на Дорћолу има кружну композицију. Роман почиње са бабом и упознајемо се са Геном, роман се завршава са Геном. То је сигурно и очекивано, али да ли је очекивано да сам наслов садржи реч поноћ, да је мрак на почетку романа, да се све мутне радње организују и договарају по ноћи, и да се роман приводи крају у помрчини? Једна од последњих реченица је: „Напољу беше мрак.”

Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга мање позната дела која говоре о београдском животу: Дорћолска посла Чича Илије Станојевића, Легија смрти Каменка Суботића, Даница Стевана Ј. Јевтића, Глувне чини Александра Илића и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Сва дела Танасија Тасе Миленковића погледајте ОВДЕ, а роман Поноћ или грозно убиство на Дорћолу ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу