Отмица мушкарца је један од репрезентативних романа београдске списатељице Мир-Јам. Роман бисмо могли пре свега одредити као љубавни роман, питког и једноставног стила. Динамику радње одређују паралелни љубавни заплети који карактеришу грађанску класу у настајању, па не изостаје ни јасна морална порука везана за традиционалне вредности брака, верности и искрених емоција.
Као и у већини дела Мир-Јам, и у роману Отмица мушкарца главни ликови су жене, због чега се она често узима као зачетник традиције женског писма у српској књижевности, иако је критика не вреднује превише високо, чак и уколико је узима у обзир. Отмица мушкарца ипак остаје интересантна као део феномена Мир-Јам, једне од најпопуларнијих и најчитанијих књижевница свог периода.
Њене јунакиње у животу имају углавном само један циљ: срећу која се увек дефинише као избор правог мушкарца. Без обзира да ли су у потрази за правом љубављу, идеалним младожењом или савршеним браком, или траже тренутни, лаки флерт, све оне су и те како свесне својих жеља и свог права да желе више и добију више од живота. Свакако, Мир-Јам је наглашено свесна грађанских вредности и очекивања која се стављају пред жене и умеће како да награди морално понашање, тако и да казни неморалне и лакомислене одлуке.
Сви њени ликови лако се могу разврстати у одређене типове. Рецимо, главна јунакиња Отмице мушкарца, Слађана, сиромашна је девојка, одрасла у породици без оца и врло усмерена на мајку и брата. Притешњена економским проблемима, Слађана постаје чиновница и то је доводи у контакт са вишом, образованијом класом, која има слободније и исквареније навике него што су у њеној породици.
Други тип је такође сиромашна девојка, али другог животног пута, вредна студенткиња која својој породици помаже држећи приватне часове. Иако је заљубљена у свог младића, такође сиромашног студента, постаће посрнула девојка јер ће је завести старији богати мушкарац и она ће горко зажалити због својих погрешних одлука – јер је прокоцкала шансу за срећну љубав због сјаја и раскоши у којима се затекла.
Ту је и колегиница из предузећа која се упушта у везе са разним мушкарцима како би се о те везе окористила, добијајући поклоне и пажњу. Она ће имати и најгору судбину, јер је Мир-Јам повремено заиста немилосрдна према својим ликовима и не пружа им шансу за искупљење.
Четврта представница београдског друштва је слободна распуштеница, свесна да је њена, иако велика, лепота већ у опадању и да сва раскошна тоалета, парфеми, креме и накит не могу да се мере са младошћу и свежином невиности. Радмила покушава да по сваку цену за себе веже и сачува шансу за брак са популарним нежењом, али жели да се наметне као фатална лепотица читавом мушком друштву.
Представница удатих жена у овом роману је сестра нашег пожељног нежење, удата за добру и богату, али досадну и неинспиративну прилику. Она је пример жене која наизглед у животу има све, али и даље неће бити срећна баш зато што се удала из користи.
Интересантно је да критеријуми процењивања мушких и женских ликова нису исти, и то је вероватно једна од највећих истина на којима Мир-Јам инсистира у критици коју својим романима пружа. Горка лекција је да мушкарци и жене уопште не живе у истом свету, те да различита правила важе за једне и за друге. У том смислу, главни јунак овог романа, познати и успешни архитекта Градимир Марковић, у вези је са фаталном распуштеницом Радмилом, али је ту она у прекршају, а не он. Он полако открива Слађанине чари и вредности, али оно што је за њега магнетично су њена наивност, младост и неисквареност – све оно што друге богате заводнице монденског друштва нису.
Оно што је најзанимљивије у представљању овог лика је то што су све одлуке препуштене само њему – просто, његова је одлука за коју ће се од жена које га окружују определити, а да се љубав са њихове стране просто подразумева. Градимир такође има сасвим исти циљ у животу – праву, искрену и вечну љубав, али има много више слободе да своју изабраницу пронађе. Јер жене ничиме не смеју да покажу наклоност према неком мушкарцу и сва иницијатива мора бити искључиво мушка; било какви потези са женске стране тумаче се као лакомислени, недостојанствени и погрешни – напросто, жена не сме отворено да тражи љубав, то је инкриминишуће за њен будући живот.
Представљајући различите типове, Мир-Јам невероватно осликава грађанско друштво између два рата и доноси нам дневне рутине, обичаје, помодне навике и начине забаве, као и лицемерје, исквареност и злобу друштва, јасно подвлачи природу патријархалног света тог времена, што се посебно ишчитава у роману Отмица мушкарца.
Популарност коју је имала Мир-Јам у време објављивања њених романа била је без преседана, и читала ју је женска публика читаве Краљевине Југославије. Можемо да приметимо да се њена популарност није умањила ни након Другог светског рата, а да је потврђена и у савременом добу, пре свега мноштвом екранизација које њена дела добијају. Једна од потврда да је управо представљање међуратног грађанског друштва оно што чини највећу вредност дела Мир-Јам управо је чињеница да она не могу да се реконтекстуализују као драме нашег времена, већ њихову чар чини управо костимирана историјска епоха.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати српски београдски романи као што су: Страст Давида Пијаде, Крв се буди и Једноспратне куће Љубице Радојичић, Чедомир Илић и Дошљаци Милутина Ускоковића, Даница Стевана Ј. Јевтића и многи други.
Сва дела Милице Јаковљевић Мир-Јам можете видети ОВДЕ, а роман Отмица мушкарца ОВДЕ.