Otmica muškarca je jedan od reprezentativnih romana beogradske spisateljice Mir-Jam. Roman bismo mogli pre svega odrediti kao ljubavni roman, pitkog i jednostavnog stila. Dinamiku radnje određuju paralelni ljubavni zapleti koji karakterišu građansku klasu u nastajanju, pa ne izostaje ni jasna moralna poruka vezana za tradicionalne vrednosti braka, vernosti i iskrenih emocija.
Kao i u većini dela Mir-Jam, i u romanu Otmica muškarca glavni likovi su žene, zbog čega se ona često uzima kao začetnik tradicije ženskog pisma u srpskoj književnosti, iako je kritika ne vrednuje previše visoko, čak i ukoliko je uzima u obzir. Otmica muškarca ipak ostaje interesantna kao deo fenomena Mir-Jam, jedne od najpopularnijih i najčitanijih književnica svog perioda.
Njene junakinje u životu imaju uglavnom samo jedan cilj: sreću koja se uvek definiše kao izbor pravog muškarca. Bez obzira da li su u potrazi za pravom ljubavlju, idealnim mladoženjom ili savršenim brakom, ili traže trenutni, laki flert, sve one su i te kako svesne svojih želja i svog prava da žele više i dobiju više od života. Svakako, Mir-Jam je naglašeno svesna građanskih vrednosti i očekivanja koja se stavljaju pred žene i umeće kako da nagradi moralno ponašanje, tako i da kazni nemoralne i lakomislene odluke.
Svi njeni likovi lako se mogu razvrstati u određene tipove. Recimo, glavna junakinja Otmice muškarca, Slađana, siromašna je devojka, odrasla u porodici bez oca i vrlo usmerena na majku i brata. Pritešnjena ekonomskim problemima, Slađana postaje činovnica i to je dovodi u kontakt sa višom, obrazovanijom klasom, koja ima slobodnije i iskvarenije navike nego što su u njenoj porodici.
Drugi tip je takođe siromašna devojka, ali drugog životnog puta, vredna studentkinja koja svojoj porodici pomaže držeći privatne časove. Iako je zaljubljena u svog mladića, takođe siromašnog studenta, postaće posrnula devojka jer će je zavesti stariji bogati muškarac i ona će gorko zažaliti zbog svojih pogrešnih odluka – jer je prokockala šansu za srećnu ljubav zbog sjaja i raskoši u kojima se zatekla.
Tu je i koleginica iz preduzeća koja se upušta u veze sa raznim muškarcima kako bi se o te veze okoristila, dobijajući poklone i pažnju. Ona će imati i najgoru sudbinu, jer je Mir-Jam povremeno zaista nemilosrdna prema svojim likovima i ne pruža im šansu za iskupljenje.
Četvrta predstavnica beogradskog društva je slobodna raspuštenica, svesna da je njena, iako velika, lepota već u opadanju i da sva raskošna toaleta, parfemi, kreme i nakit ne mogu da se mere sa mladošću i svežinom nevinosti. Radmila pokušava da po svaku cenu za sebe veže i sačuva šansu za brak sa popularnim neženjom, ali želi da se nametne kao fatalna lepotica čitavom muškom društvu.
Predstavnica udatih žena u ovom romanu je sestra našeg poželjnog neženje, udata za dobru i bogatu, ali dosadnu i neinspirativnu priliku. Ona je primer žene koja naizgled u životu ima sve, ali i dalje neće biti srećna baš zato što se udala iz koristi.
Interesantno je da kriterijumi procenjivanja muških i ženskih likova nisu isti, i to je verovatno jedna od najvećih istina na kojima Mir-Jam insistira u kritici koju svojim romanima pruža. Gorka lekcija je da muškarci i žene uopšte ne žive u istom svetu, te da različita pravila važe za jedne i za druge. U tom smislu, glavni junak ovog romana, poznati i uspešni arhitekta Gradimir Marković, u vezi je sa fatalnom raspuštenicom Radmilom, ali je tu ona u prekršaju, a ne on. On polako otkriva Slađanine čari i vrednosti, ali ono što je za njega magnetično su njena naivnost, mladost i neiskvarenost – sve ono što druge bogate zavodnice mondenskog društva nisu.
Ono što je najzanimljivije u predstavljanju ovog lika je to što su sve odluke prepuštene samo njemu – prosto, njegova je odluka za koju će se od žena koje ga okružuju opredeliti, a da se ljubav sa njihove strane prosto podrazumeva. Gradimir takođe ima sasvim isti cilj u životu – pravu, iskrenu i večnu ljubav, ali ima mnogo više slobode da svoju izabranicu pronađe. Jer žene ničime ne smeju da pokažu naklonost prema nekom muškarcu i sva inicijativa mora biti isključivo muška; bilo kakvi potezi sa ženske strane tumače se kao lakomisleni, nedostojanstveni i pogrešni – naprosto, žena ne sme otvoreno da traži ljubav, to je inkriminišuće za njen budući život.
Predstavljajući različite tipove, Mir-Jam neverovatno oslikava građansko društvo između dva rata i donosi nam dnevne rutine, običaje, pomodne navike i načine zabave, kao i licemerje, iskvarenost i zlobu društva, jasno podvlači prirodu patrijarhalnog sveta tog vremena, što se posebno iščitava u romanu Otmica muškarca.
Popularnost koju je imala Mir-Jam u vreme objavljivanja njenih romana bila je bez presedana, i čitala ju je ženska publika čitave Kraljevine Jugoslavije. Možemo da primetimo da se njena popularnost nije umanjila ni nakon Drugog svetskog rata, a da je potvrđena i u savremenom dobu, pre svega mnoštvom ekranizacija koje njena dela dobijaju. Jedna od potvrda da je upravo predstavljanje međuratnog građanskog društva ono što čini najveću vrednost dela Mir-Jam upravo je činjenica da ona ne mogu da se rekontekstualizuju kao drame našeg vremena, već njihovu čar čini upravo kostimirana istorijska epoha.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi manje poznati srpski beogradski romani kao što su: Strast Davida Pijade, Krv se budi i Jednospratne kuće Ljubice Radojičić, Čedomir Ilić i Došljaci Milutina Uskokovića, Danica Stevana J. Jevtića i mnogi drugi.
Sva dela Milice Jakovljević Mir-Jam možete videti OVDE, a roman Otmica muškarca OVDE.